ЛАЦІНСКА-БЕЛАРУСКА-РУСКІ СЛОЎНІК
^ Вверх

ЛАЦІНСКА-БЕЛАРУСКА-РУСКІ СЛОЎНІК

 

А

ā (ab) (Abl.)

ад

от

ab-do, didī, ditum, ere

аддаляць, хаваць

удалять, прятать

ab-dūco, dūxī, ductum, ere

адводзіць

отводіть, уводіть

ab-eo, iī, itum, īre

адыходзіць

уходить

ab-erro, 1

памыляцца

заблуждаться

ab-igo, ēgī, āctum, ere

адганяць

отгонять

ab-iicio, iēcī, iectum, ere

кідаць

бросать

abs-condo, condī (condidī), conditum, ere

хаваць

прятать

abs-tineo, tunuī, tentum, ēre

стрымліваць, не чапаць; стрымлівацца

удерживать, не трогать; удерживаться

ab-sum, āfuī, abesse

адсутнічаць, не быць, знаходзіцца на адлегласці

отсутствовать, не быть, отстоять

abundantia, ae f

багацце, дастатак

изобилие

ab-undo, 1

быць багатым

изобиловать

ab-ūtor, ūsus sum, ūtī

растрачваць, злоўжываць

расточать, злоупотреблять

ac і atque

i, а таксама

и, а также

acadēmīa, ae f

навучальная установа

учебное заведение

ac-cēdo, cessī, cessum, ere

падыходзіць

подходить

ac-cido, cidī, -, ere

выпадаць, трапляцца

падать, случаться

ac-cipio, cēpī, ceptum, ere

атрымліваць, прымаць

получать, принимать

ac-clāmo, 1

крычаць, выгукваць

кричать, возглашать

ac-commodo, 1

прыстасоўваць

приспособлять

ac-curro, (cu)currī, cursum, ere

прыбягаць

прибегать

ac-cūso, 1

абвінавачваць

обвинять

ācer, ācris, ācre

востры

острый

Achillēs, is, ī і ēi m

Ахіл (ес)

Ахилл (ес)

aciēs, ēī f

вастрыё, вастрыня, строй, войска, бітва

остриё, острота, строй, войско, сражение

аcriter

востра, жорстка

остро, жестоко

āctio, ōnisf

дзеянне

действие

āctito, 1

часта іграць

часто играть

acūtus, a, um

востры

острый

ad(Acc.)

да, каля, на, пры

к, близ, на, при

ad-do, didī, ditum, ere

дабаўляць, даваць

прибавлять, давать

ad-dūco, dūxī, ductum, ere

прыводзіць, адводзіць

приводить, отводить

аdeō

да таго, настолькі

до того, настолько

ad-eo, iī, itum, īre

прыходзіць, даходзіць

приходить, доходить

ad-hibeo, buī, bitum, ēre

скарыстоўваць; ужываць

применять; употреблять, применять

ad-hinnio, 4

іржаць

ржать

ad-imo, ēmī, ēm(p)tum, ere

адымаць

отнимать

aditus, ūsm

прыход, доступ

приход, доступ

adiūtor, ōris m

памочнік

помощник

adiūtrīx, īcis f

памочніца

помощница

ad-iuvo, iūvī, iūtum, āre

дапамагаць, падтрымліваць

помогать, поддерживать

ad-ministro, 1

выконваць

исполнять

admirabilis, e

дзіўны, цудоўны

удивительный

admīrātio, ōnis f

здзіўленне, пакланенне

удивление, преклонение

ad-mīror, 1

здзіўляцца

удивляться

ad-mitto, mīsī, missum, ere

дапускаць

допускать

ad-moneo, monuī, monitum, ēre

нагадваць, папярэджваць

напоминать, предупреждать

ad-moveo, mōvī, mōtum, ēre

прыводзіць

приводить

ad-sto = asto, stiti, (astātum ці astitum), āre

стаяць побач

стоять подле

ad-sum (assum), affuī (adfuī), adesse

быць, знаходзіцца, прысутнічаць, дапамагаць

быть, находиться, присутствовать, помогать

adūlātio, ōnis f

ліслівасць, угодлівасць

лесть, угодливость

adulēscēns, entis (Gen. pl.: ium, радзей um) m, f

малады чалавек, падлетак

молодой человек, подросток

adulēscentia, ae f

юнасць, маладосць

юность, молодость

ad-venio, vēnī, ventum, īre

прыходзіць, прыбываць

приходить, прибывать

adventus, ūs m

прыход, наблі- жэнне,нападзенне

приход, приближе-

ние, нападение

adversus (Acc.)

супраць

против

adversus, a, um

процілеглы; не-спрыяльны; той, што знаходзіцца наперадзе, павер-нуты наперад

противоположный; неблагоприятный; находящийся впереди, обращенный лицом

adverus i adversum

насупраць

напротив

ad-voco, 1

заклікаць, склікаць

призывать, созывать

ad-volo, 1

прылятаць

прилетать

aedificium, ī n

будыніна, будова

строение, здание

aedi-fico, 1

будаваць, узводзіць

строить, возводить

aedīlis, is (Abl.:-e) m

эдзіл

эдил

aeger, gra, grum

хворы

больной

Aegosflūmenn

Эгаспатамос (рака і горад)

Эгоспотамос (река и город)

aegrōtus, a, um

хворы

больной

Aegyptius, a,um

егіпецкі

египетский

Aegyptius, ī m

егіпцянін

египтянин

Aegyptus (-os), ī f

Егіпет

Египет

Aemilius, ī m

Эмілій

Эмилий

Aenēās, aem

Эней

Эней

aēneus, a, um

медны, бронзавы

медный, бронзовый

Aeolius, a, um

эалійскі

эоллийский

aenigma, atis n (грэч.)

загадка

загадка

aequālis, ism, f

равеснік

ровесник

аequē

аднолькава

равно, одинаково

Аequī, ōrumm

эквы

эквы

aequus, a, um

роўны, аднолькавы; спакойны

ровный, равный; спокойный, невозмутимый

āër, āërism

паветра

воздух

aera, ae f

эра

эра

aerārium, ī n

дзяржаўная казна

государственная казна

aes, aeris n

aes alliēnum

грошы

доўг

деньги

долг

Aeschinēs, is i ī m

Эсхін (філосаф)

Эсхин илософ)

Aesculāpius, ī m

Эскулапій

Эскулапий

Aesōpus, ī m

Эзоп (вядомы грэчаскі байкар)

Эзоп (известный греческий баснописец)

aestās, ātis f

лета

лето

aestimo, 1

ацэньваць

оценивать

aetās, ātis f

чалавечы ўзрост, век, жыццё, эпоха

человеческий возраст, жизнь, век, эпоха

aeternus, a, um

вечны

вечный

Aethiopia, aef

Эфіопія

Эфиопия

af-fero, attuli, allātum, afferre

прыносіць

приносить

af-fīgo, fīxī, fīxum, ere

прымацоўваць

прикреплять

af-fingo, fīnxī, fictum ere

прыбаўляць, прырабляць

прибавлять, приделывать

Africa, ae f

Афрыка

Африка

Africānus, a, um

афрыканскі

африканский

Agamemnō(n), onism

Агамемнан (цар Мікен)

Агамемнон (царь Микен)

Agamemnonius, a, um

aгамемнанавы

агамемнонов

ager, grī m

зямля, вобласць; поле

земля, область; поле

Agēsilāus, ī m

Агесілай (спарт.  цар і палкаводзец)

Агесилай (спарт.  царь и полководец)

ag-gredior, gressus sum, gredī

падыходзіць, нападаць

подходить, нападать

agmen, inis n

атрад

отряд

āgnus, ī m

ягня

агнец, ягненок

ago, ēgī, āctum, ĕre

 

gratiam a.

прыводзіць у рух, гнаць; рабіць

дзякаваць

приводить в движе-

ние, гнать; делать

благодарить

agrestis, e

дзікі, неадукаваны

дикий, необразованный

agricola, aem

земляроб

земледелец

agricultūra, aef

земляробства

земледелие

āio, ait, –, –

гаварыць, сцвярджаць

говорить, подтверждать

āla, ae f

крыло

крыло

Albis, ism

Альбіс (р. Лаба)

Альбис (река Лаба)

album, ī n

белая табліца, імянны спіс

белая таблица, именой список

albus,a, um

белы

белый

Alcibiadēs, is m

Алківіяд

Алкивиад

Alcinous, ī m

Алкіной

Алкиной

ālea, ae f

костка (ігральная)

кость (игральная)

Alesia, aef

Алезія (горад Галіі)

Алезия (город Галлии)

Alexander, drī m

Аляксандр (сын Філіппа)

Александр (сын Филиппа)

aliēnus, a, um

чужы

чужой

aliō

у другое месца

в другое место

aliquandō

некалі, калісьці

некогда

aliquī, aliqua, aliquod

які-небудзь, нейкі

какой-либо, некоторый

aliquis, aliquid

хто-небудзь, некаторы

кто-либо, некоторый

aliquot

некалькі

несколько

aliter

інакш, па-іншаму

иначе, по-иному

alius, a, ud

alius…alius

другі, іншы

адзін...другі

другой, иной

 один…другой

alligo, 1

прывязваць

привязывать

Allobrogēs, um m

алаброгі

аллоброги

alloquor, locūtus (loquūtus) sum, loquī

заклікаць, падбадзёрваць

взывать, ободрять

alo, aluī, alitum (altum), ere

карміць, выкармліваць

кормить, питать, вскармливать

Alpēs, iumf

Альпы

Альпы

alter, era, erum

адзін з двух, другі, іншы

один из двух, другой, иной

altitūdo, inis f

вышыня

высота

altus, a, um

высокі; глыбокі

высокий; глубокий

alvus, ī f

жывот, страўнік

живот, желудок

amābilis, e

мілы, любы

милый

Amalthēa, aef

Амалтэя (німфа)

Амалтея (нимфа)

amārus, a, um

горкі

горький

ambitio, ōnis f

славалюбства

честолюбие, тщеславие

ambulo, 1

гуляць, прагульвацца

гулять, прогуливаться

amīca, aef

сяброўка

подруга

amīcitia, aef

сяброўства

дружба

amīcus, ī m

сябар

друг

ā-mitto, mīsī, missum,ere

губляць, траціць

терять, лишаться

amo, 1

любіць

любить

amor, ōris f

любоў, каханне

любовь, страсть

am-plector, plexus sum, plectī

абнімаць

обнимать

amplus, a, um

шырокі

обширный

an

ці

или, ли

Anaxagorās, ae m

Анаксагор (грэч. філосаф)

Анаксагор (греч. философ)

Anaximenēs, is m

Анаксімен (філосаф)

Анаксимен (философ)

anceps, cipitis

востры з абодвух бакоў

обоюдоострый

ancilla, aef

служанка

служанка

AncusMartiusm

Анк Марцый

Анк Марций

Ancyra, ae f

Анкіра (горад у М. Азіі)

Анкира (город в М. Азии)

Ancyrānus, a, um

анкірскі

анкирский

angustē

вузка, цесна, скучана

узко, тесно, скучено

angustia, ae f

цесната, цясніна

теснота, ущелье

angustus, a, um

цесны, вузкі

тесный, узкий

animal, ālisn

жывёла

животное

animus, ī m

дух, душа

дух, душа

annōna, aef

збор ураджаю

сбор урожая

annus, ī m

год

год

ānser, eris m (f)

гусь

гусь

ante

спераду, раней

впереди, раньше

ante(Acc.)

перад, да

перед, до

anteā

раней

прежде, раньше

ante-pōno, posuī, positum, ere

аддаваць перавагу

предпочитать

ante-sto, stetī (stitī), -, āre

пераўзыходзіць

превосходить

antiburschius, ī m

праціўнік моладзі

противник молодежи

antīquitus

са старажытных часоў, здаўна

издавна, с древних времен

antīquus, a, um

старажытны

древний

anti-sto= ante-sto

Antōnius, a, um

Антоній (рым. імя)

Антоний (рим. имя)

ānulus, ī m

колца, пярсцёнак

колечко, перстень

Apellēs, is m

Апелес (грэч. мастак)

Апеллес (греч. живописец)

a-perio, perui, pertum, īre

адчыняць

открывать, отворять

Aphrodīta, aef (грэч.)

Афрадзіта

Афродита

apis, isf(Gen.pl.:um i ium)

пчала

пчела

Apollō, inism

Апалон (сын Юпітэра і Латоны)

Аполлон (сын Юпитера и Латоны)

appello, 1

называць

называть

ap-pello, pulī, pulsum, ere

прыганяць, прыплываць

пригонять, приплывать

ap-peto, petīvī, petītum, ere

дамагацца, прагнуць; імкнуцца

добиваться, жаждать; стремиться

ap-pōno, posuī, positum, ere

ставіць, падаваца на стол

ставить, подавать на стол

ap-propinquo, 1

набліжацца, блізіцца

приближаться, близиться

Aprīlis, ism

красавік

апрель

apud(Acc.)

у, пры, каля

у, при, возле

aqua, ae f

вада

вода

aquila, aef

арол

орёл

Aquilo, ōnis m

Аквілон (бог паўн. ветру)

Аквилон (бог северного ветра)

Aquītānia, ae f

Аквітанія (вобласць у Галіі )

Аквитания (область в  Галлии)

Aquītānus, ī m

жыхар Аквітаніі

житель Аквитании

āra, aef

алтар, ахвярнік; узвышэнне

алтарь, жертвенник; возвышение

Arabia, ae f

Аравія      (паўвостраў)

Аравия (полуостров)

Arabs, abis m

араб

араб

arachnē, ēs f

павук

паук

Arar, aris (Acc.: im, Abl.: e i i) m

Арар (рака)

Арар (река)

arātor, ōris m

аратай, земляроб

пахарь, земледелец

arbiter, trī m

назіральнік, зака-надаўца, арбітр

наблюдатель, зако-нодатель, арбитр

arbor, oris f

дрэва

дерево

Archelāus, ī m

Архелай

Архелай

Archimēdēs, is m

Архімед

Архимед

arcus, ūs m

лук

лук

ārdēns, entis

гарачы, які  палае

горячий, пылающий

ārdeo, ārsī, ārsūrus, ēre

гарэць, палаць

гореть, пылать

arduus, a, um

круты

крутой

arēnōsus, a, um

пясчаны

песчаный

argentum, ī n

серабро

серебро

Argosn

Аргас (вобласць Грэцыі і яе галоўны горад)

Аргос (область Греции и еe главный город)

argūmentum, ī n

тэма

тема

āridus, a, um

сухі, бедны

сухой, бедный

Ariovistus, ī m

Арыявіст

Ариовист

Aristotelēs, ism

Арыстоцель (філо- саф, вуч. Платона)

Аристотель (фило-соф, ученик  Платона)

Aristīdēs, is i ī m

Арысцід

Аристид

arma, ōrum n

зброя

оружие

armentum, ī n

буйная жывёла, статак

крупный скот; стадо

armilla, ae f

бранзалет (адзнака)

браслет (знак отличия)

Arminius, ī m

Арміній

Арминий

armo, 1

узбройваць

вооружать

aro, 1

араць

пахать

ar-ripio, ripuī, reptum, ere

хапаць

хватать

ars, artis f

мастацтва, майс-тэрства, рамяство

искусство, ремесло, мастерство

Artemīsium, ī n

Артэмізій (мыс і горад)

Артемизий (мыс и город)

artifex, icis m

майстар, мастак

мастер, художник

artificium, ī n

промысел, рамяство

промысел, ремесло

Arvernī, ōrum m

арверны

арверны

arvum, ī n

паша

пастбище

arx, arcis f

крэпасць

крепость

Аscalōnius, a, um

аскалонскі

аскалонский

as-cendo, scendī, scensum, ere

падымацца; забірацца

подниматься; взбираться

Asia, ae f

Азія

Азия

asper, ĕra, erum

цяжкі, пануры, суровы

трудный, мрачный, суровый

as-porto, 1

адносіць, адвозіць; несці

уносить, увозить

assevērātē

рашуча

решительно

as-sisto, stiti, -, ere

дапамагаць, падтрымліваць

помогать, поддерживать

Аssyrius, a, um

асірыйскі

ассирийский

astrum, ī n(грэч.)

зорка

звезда

at

но,  аднак,  з другога боку

но, же, с другой стороны

āter, ātra, ātrum

цёмны

темный

Аthēnā, aef

Афіна (дачка Юпітэра)

Афина (дочь Юпитера)

Аthēnae, ārumf

Афіны (галоўны горад Аттыкі)

Афины (главный город Аттики)

Аthēniēnsis, e

афінскі

афинский

Аthēniēnsis, is m

афінянін

афинянин

Atīlius, ī m

Атылій

Атилий

atque = ac

і, а таксама

и, а также

atrōx, ōcis

жудасны, страшны

ужасный, страшный

attentē

уважліва

внимательно

attentus, a, um

уважлівы

внимательный

Attica, aef

Аттыка

Аттика

at-tingo, tigī, tāctum, ere                         

Graecas litteras a.

чапаць, кранаць

займацца грэчаскай мовай

трогать

заниматься греческим языком

at-traho, trāxī, tractum, ere

прыцягваць

притягивать

auctor, ōris m

паручыцель, апякун

поручитель, опекун

auctōritās, ātisf

улада, уплыў

власть, влияние

audācia, aef

смеласць

смелость

audācter

смела, адважна, дзёрзка

смело, отважно, дерзко

audāx, ācis

адважны, дзёрзкі

отважный, дерзкий

audeo, ausussum, ēre

жадаць, асмельвацца

желать, отваживаться

audio, 4

слухаць, чуць

слушать, слышать

audītor, ōrism

слухач, вучань

слушатель, ученик

audītus, ūs m

слуханне, слых

слушание, слух

au-fero, abstulī, ablātum, auferre

адносіць, адымаць 

уносить, отнимать

Aufidus, ī m

Аўфід (рака)

Ауфид (река)

augeo, auxī, auctum, ēre

павялічваць, умацоўваць

увеличивать, укреплять

 augustus, a, um

свяшчэнны, узвышаны

священный, возвышенный

Augustus, ī m

Аўгуст [Актавіян]

Август [Октавиан]

Augustus, ī m

жнівень

август

Aulis, idis f

Аўліда (г. Беотыі)

Авлида (г. Беотии)

aureus, a, um

залаты

золотой

auris, isf

вуха

ухо

aurum, ī n

золата

золото

ausculto, 1

услухоўвацца, слухаць

вслушиваться, внимать

auspicium, ī n

знак, прадвесце

предзнаменование

aut

ці, або

или

autem

аднак, ж (жа)

но, же

autumnus, ī m

восень

осень

auxilium, ī n

дапамога

помощь

avāritia, aef

прагнасць

жадность

avārus, a, um

прагны, сквапны

жадный, алчный

avēna, ae f

авёс; трыснёг

овёс; тростник

aveo, -, -, ēre

быць здаровым

быть здоровым

āversus, a, um

павернуты спінай

повернувшийся спиной

ā-verto,vertī, vesum, ere

адварочваць, ад-водзіць, адхіляць

отворачивать, отводить

avidus, a, um

прагны, сквапны

жадный, алчный

āvis, is f

птушка

птица

āvolo, 1

адлятаць

отлетать

 B

Babylōnia, ae f

Вавілонія

Вавилония

bacca, ae f

ягада

ягода

baculum, ī n

палка

палка

barba, aef

барада

борода

beātē

шчасліва

счастливо

beātus, a, um

шчаслівы

счастливый

Вelga, aem

бельг

бельг

Вelgae, ārumm

бельгі

бельги

bellātor, ōrism

воін, ратнік

воин, ратник

bellicōsus, s, um

ваяўнічы

воинственный

bello, 1

ваяваць

воевать

Вellovacī, ōrumm

белавакі

белловаки

bellum, ī n

вайна

война

bene

добра

хорошо

bene-dīco, dīxī, dictum, ere

благаслаўляць

благословлять

benedictum, ī n

хвала, благаславенне

хвала, благословение

benedictus, a, um (part. pf. да  benedīco)

beneficium, ī n

дабрадзейства, міласць

благодеяние, милость

benevolē

прыхільна

благосклонно

benevolēns, entis m, f

заступнік

покровитель

benevolus, a, um

дабразычлівы

доброжелательный

benignus, a, um

дружалюбны, прыязны

дружественный

beniquē

гасцінна, ветліва

радушно, приветливо

bēstia, aef

жывёла, звер

животное, зверь

bēstiola, ae f

маленькая жывёла, звярок

маленькое животное, зверек

Biās, antis m

Біянт (адзін з сямі мудрацоў)

Биант (один из семи мудрецов)

bibo, bibī, -, ere

піць

пить

bīduum, ī n

двухдзённы прамежак

двухдневный промежуток

bis

двойчы

дважды

bisextīlis, e

высакосны

високосный

Bīthynia, aef

Віфінія (краіна М. Азіі)

Вифиния (страна М. Азии)

bonus, a, um

добры

хороший, добрый

bōs, bovis m, f

бык, карова

бык, корова

brevī (Abl. brevis  у зн. adv.)

хутка

скоро

brevis, e

кароткі

короткий

breviter

коратка

коротко

Britannia, aef

Брытанія

Британия

Вritannus, ī m

жыхар Брытаніі

житель Британии

Brūtus, ī m

Брут

Брут

C

C.=Gāius, ī m

Cadmēa, ae f

Кадмея

Кадмея (кремль Фив)

cado,cecidī,casūrus,ere

падаць

падать

cadūcus, a, um

мінучы, тленны

преходящий, тленный

caeсus, a, um

сляпы

слепой

caelestis, e

  caelestes, ium m

нябесны

жыхары неба

небесный

небожители

caelum , ī n

неба, клімат

небо, климат

Caesar, aris m

Цэзар (палітык, палкаводзец, гісто-рык, прамоўца)

Цезарь (политик, полководец,  историк, оратор)

calamitās, ātis f

бедства, няшчасце, бяда

бедствие, несчастье

calidus, a, um

цёплы

тёплый

caliga, aef

бот

сапог

callidus, a, um

спрытны, хітры, умелы

ловкий, искусный, хитрый

calor, ōris m

спёка

жар, зной

Calypsō, ūs і ōnis f (Acc.: Calypsō)

Каліпсо

Калипсó

camēlus, ī m(грэч..)

вярблюд

верблюд

Camillus, ī m

Каміл

Камилл

campester, stris, stre

палявы

полевой

campus, ī m

раўніна, поле

равнина, поле

canis, is m, f

сабака

собака

Cannae, ārumf

Каны (вёска ў паўднёвай Італіі)

Канны (деревня в южной Италии)

Сannēnsis, e

канскі, пры Канах

канский, при Каннах

cano, cecіnī, cantum, ere

спяваць

петь

canticum, ī n

песня, меладыкламацыя

песня, мелодекламация

canto, 1

спяваць

петь

capella, ae f

козачка

козочка

capio, cēpī, captum, ĕre

браць, захапляць,  авалодваць; змя-шчаць,ахопліваць

брать, овладевать, захватывать; вмещать, охватывать

Capitōlium, ī m

Капітолій

Капитолий

capra, ae f

каза

коза

captīvitās, ātis f

палон, паланенне

плен, пленение

captīvus, ī m

палонны

пленник

capto, 1

лавіць

ловить

caput, itisn

галава; сталіца

голова; столица

carcer, eris m

турма

тюрьма

careo, uī, (itūrus), ēre

не мець, быць пазбаўленым

не иметь, быть лишенным

cāritās, ātis f

пашана, любоў, прыхільнасць

почет, любовь, привязанность

carmen, inis n

верш, песня

стих, песня

caro, carnis f

плоць, цела

плоть, тело

carrus, ī m

калёсы

телега

Сarthāginiēnsis, is m

карфагенянін

карфагенянин

Carthāgo, inis f

Карфаген (горад у Афрыцы)

Карфаген (город в Африке)

cārus, a, um

дарагі, мілы

дорогой, милый

casa, aef

домік, хаціна

домик, хижина

castellum, ī n

умацаванае месца, умацаванне;

pl.:фартыфікацыйнае збудаванне

укрепленное место, укрепление;

pl.: фортификационное сооружение

Casticus, ī m

Кастык

Кастик

castra, ōrumn

ваенны лагер

военный лагерь

cāsū

выпадкова

случайно

cāsus, ūs m

выпадак, падзенне

случай, падение

catella, ae f

сабачка

собачка

catēna, ae f

ланцуг, аковы

цепь, оковы

catholicus, a, um (грэч.)

каталіцкі

католический

Catilīna, aem

Каціліна

Катилина

Cato, ōnism

Катон

Катон

Caucasus (-os), ī m

Каўказ

Кавказ

causa, aef

 

causamdicere

прычына; судовая справа

выступаць у судзе з абаронай; весці справу

причина; судебное дело

выступать в суде с защитой; вести дело

causā (Gen.)

дзеля, для, праз

ради, для, из-за

cautē

асцярожна, абачліва

осторожно, осмотрительно

caveo, cāvī, cautum, ēre

асцерагацца, забяспечваць

остерегаться, обеспечивать

caverna, ae f

пячора

пещера

cēdo, cessī, cessum, ere

ісці, адыходзіць; пакарацца

идти, уходить; подчиняться

celeber, bris, bre

славуты, слаўны

знаменитый, славный

celebrātus, a, um

масавы, мнагалюдны

массовый, многолюдный

celebro, 1

славіць, праслаў-ляць; ажыўляць масавым паяўлен-нем, святкаваць

славить, про-славлять; оживлять массовым появ-лением, праздновать

celer, eris, ere

хуткі

скорый, быстрый

celeritās, ātis f

хуткасць

скорость, быстрота

celeriter

хутка

скоро, быстро

Celsus, ī m

Цэльс

Цельс

Сelta, aem

кельт

кельт

cēna, aef

абед

обед

cēno, 1

абедаць

обедать

cēnseo, suī, sum, ēre

ацэньваць, перапісваць

оценивать, переписывать

cēnsor, ōris m

цэнзар

цензор

cēnsus, ūs m

censumhabēre

перапіс

рабіць перапіс

перепись

производить перепись

Centaurus, ī m (грэч.)

Кентаўр

Кентавр

centrum, ī n(грэч.)

цэнтр

центр

centum

сто

сто

centuria, ae f

цэнтурыя (атрад са 100 чалавек)

центурия (отряд из 100 человек)

centurio, ōnis m

камандзір цэнтурыі

командир центурии

cēra, aef

воск

воск

Cerberus (-os), ī m

Цэрбер

Цербер

cerno, crēvī, crētum, ere

распазнаваць, заўважаць

различать, замечать

certāmen, inis n

спаборніцтва

состязание

certo, 1

спаборнічаць, змагацца

состязаться, спорить

certus, a, um

правільны, надзейны; пэўны, немінучы

верный, истинный, надежный

cerva, ae f

лань

лань

cervus, ī m

алень

олень

cēterus, a, um

іншы, астатні

прочий, остальной

Chalcis, idis i idos f

Халкіда (горад Эўбеі)

Халкида (горад Эвбеи)

charta, aef(грэч.)

папера, карта

бумага, карта

Chīlō(n), ōnism

Хілон (адзін з сямі мудрацоў)

Хилон (один из семи мудрецов)

cibus, ī m

ежа, харч

еда, пища

cicātrīx, īcisf

рубец, шрам

рубец, шрам

Cicero, ōnis m

Цыцэрон (рым. прамоўца)

Цицерон (рим. оратор)

cingo, cīnxī, cīnctum, ere

апяразваць, акружаць

опоясывать, окру-жать, охватывать

circēnsēs, iumm

цыркавыя відовішчы

цирковые зрелища

circiter

паблізу, поруч

вблизи, рядом

circiter (Acc.)

паблізу, каля

вблизи, около

circulus, ī m

круг

круг

circum(Acc.)

вакол

вокруг

circum-do, dedī, datum, dare

абкружаць

окружать

circum-venio, vēnī, ventum, īre

абкружаць з усіх бакоў

окружать со всех сторон

cis(Acc.)

з гэтага боку

с этой стороны

cisalpīnus, a, um

які знаходзіцца з гэтага боку Альп

находящийся по эту сторону Альп

cithara, aef(перс.-грэч.)

кіфара

кифара

citharista, aem

кіфарыст

кифарист

citō

хутка, скора

быстро, скоро

citrā

па гэты бок

по эту сторону

citrus, ī f

цытрусавае дрэва

цитрусовое дерево

citus, a, um

скоры, хуткі

скорый, быстрый

cīvicus, a, um

c. corōna

грамадзянскі

вянок з дубовага     лісця                      

гражданский

 венок из дубовых       листьев

civīlis, e

грамадзянскі

гражданский

cīvis, is(Abl.часам  ī) m,f

грамадзянін

гражданин

cīvitās, ātisf

дзяржава, згурта-ванне, суполка, таварыства

государство, сообщество

clādēs, isf

няшчасце, паражэнне

несчастье, поражение

clāmito, 1

голасна крычаць, выгукваць

громко кричать, восклицать

clamo, 1

крычаць

кричать

clāmor, ōris m

крык, выкрыкі

крик, возгласы

clandestīnus, a, um

таемны

тайный

clangor, ōrism

шум, крык

шум, крик

claritūdo, inis f =  claritās

clārus, a, um

слаўны, славуты

славный, знаменитый

classiāriī, ōrum m

маракі

моряки

classis, is f

клас; флот

класс; флот

claudo, clausī, clausum, ere

закрываць

закрывать

clēmentia, aef

мяккасць, мякка-сардэчнасць; паблажлівасць

мягкость, мягкосердечие; снисходительность

clipeus, ī m

шчыт

щит

Clītus, ī m

Кліт (палкаводзец)

Клит (полководец)

clīvus, ī m

узвышша, узгорак, схіл

возвышенность, холм, скат, склон

Cn. = Gnaeus, ī m

 

 

Coclēs, itis m

Коклес

Коклес

coelum, ī n = caelum

coepī, coeptum, coepisse

пачынаць

начинать

cōgitātio, ōnis f

роздум, думка

размышление, мысль

cōgito, 1

думаць

думать

cōgnōmen, inis n

фамільнае імя

фамильное имя

cōgnōsco, nōvī, nitum, ere

пазнаваць, спазнаваць

узнавать, познавать

cōgo, coēgi, coāctum, ere

прымушаць, зганяць

принуждать, сгонять

cohors, ortis f

кагорта

когорта

cohortātio, ōnis f

падахвочванне, падбадзёрванне

побуждение, ободрение

cohortor, 1

пераконваць

увещевать, убеждать

collēga, ae m

калега

коллега

col-ligo, lēgī, lēctum, ĕre

збіраць

собирать

collis, is (Abl.: часам  ī) m

узгорак, гара

холм, гора

col-loco, 1

размяшчаць

располагать

colloquium, ī n

размова, гутарка

разговор, беседа

col-loquor, locūtus (loquutus) sum, loquī

размаўляць, гутарыць

разговаривать, беседовать

colo, coluī, cultum, ĕre

урабляць, вырошчваць; паважаць

возделывать, взращивать; почитать

colōnia, aef

калонія, горад

колония, город

color, ōrism

колер

цвет

columba, aef

голуб, галубка

голубь, голубка

coma, aef(грэч.)

валасы

волосы

comes, itis m, f

спадарожнік

спутник

cōmĭnus=commĭnus

comitia, ōrumn

народны сход

народное собрание

commentārius, ī m

заметка, запіска

заметка, записка

commĭnus

зблізку, урукапашную

вблизи, врукопашную

com-misereor, ritus sum, ēri

смуткаваць

скорбеть

com-mitto, mīsī, missum, ere

proelium (pugnam) c.

зводзіць; правініцца

распачаць бітву

сводить; провиниться

завязать битву

commodum, ī n

зручнасць, выгада, карысць

удобство, выгода, польза

com-moror, 1

затрымлівацца

задерживаться

com-moveo, mōvī, mōtum, ēre

узбуджаць, рухаць

возбуждать, двигать

commūnio, ōnis f

яднанне

единение

commūnis, e

агульны, супольны

общий

cōmoedia, aef(грэч.)

камедыя

комедия

compactum, ī n

дагавор, пагадненне

договор, соглашение

compactus, a, um

шчыльны

плотный

comparo, 1

параўноўваць

сравнивать

com-paro, 1

падрыхтоўваць, рыхтаваць

приготовлять, готовить, снаряжать

com-perio, perī, pertum, īre

даведвацца

узнавать

com-plōro, 1

рыдаць

рыдать

com-pōno, posuī, positum, ere

складаць, заключаць; ствараць

складывать,     заключать; сочинять, слагать

com-porto, 1

зводзіць, зносіць

сводить, сносить

com-prehendo, ndī, ēnsum, ere

звязаць, злавіць

связать, поймать

con-cēdo, cessī, cessum, ere

дараваць, аддаваць; уступаць

даровать, отдавать; уступать

con-cido, idī, –, ĕre

абрушвацца, падаць

обрушиваться, падать

concilio, 1

злучаць, збліжаць

соединять, сближать

con-cipio, cēpī, ceptum, ere

паходзіць, узнікаць

происходить, возникать

concordia, ae f

згода

согласие

concordo, 1

адпавядаць

согласоваться

con-cremo, 1

згараць

сгорать

condicio, ōnisf

стан, умова

состояние, условие

condio, 4

бальзаміраваць

бальзамировать

con-do, didī, ditum, ere

асноўваць, буда-ваць, узводзіць

основывать, воздвигать

cōn-fero, tulī, collātum, ferre

c. sermōnem

спалучаць 

размаўляць

соединять 

разговаривать

cōn-ficio, fēcī, fectum, ere

рабіць; зморваць

делать; изнурять

cōn-fīdo, fīsus sum, ere

цвёрда спадзявацца

твердо надеяться

cōn-firmo, 1

умацоўваць, падбадзёрваць

укреплять, ободрять

cōn-fiteor, fessussum, ēri

прызнаваць

признавать

cōn-flīgo, flīxī, flīctum, ere

сутыкацца

сталкиваться

con-gredior, gressussum, edī

сыходзіцца

сходиться

con-grego, 1

збіраць, злучаць

собирать, соединять

con-iicio, iēcī, iectum, ere

кідаць

бросать

coniugium, ī n

шлюб; муж або жонка

брак; супруг

con-iungo, iūnxī, iūnctum, ere

злучаць, спалучаць

соединять, сочетать

coniūnx, iugis m, f

муж, жонка

муж, жена

coniūrātio, ōnis f

саюз; змова

союз; заговор

coniūrātus, ī m

змоўшчык

заговорщик

Conon, ōnis m

Конан (афінскі палкаводзец)

Конон (афинский полководец)

cōnor, 1

спрабаваць, задумваць

пытаться, затевать

cōn-scendo, scendī, scensum, ere

узлезці

взобраться

cōnscientia, ae f

веданне

осведомленность

cōn-scribo, scīpsī, scrīptum, ere

набіраць, запісваць

набирать, записывать

cōn-sentio, sēnsī, sēnsum, īre

згаджацца

соглашаться

cōn-sequor, secūtus sum, sequī

дасягаць, дабівацца

достигать, добиваться

cōn-servo, 1

захоўваць

сохранять

cōnsessus, ūsm

сход

собрание

cōn-sīdo, sēdī (sīdī), sessum, ere

сядаць

садиться

cōnsilium, ī n

парада, рашэнне

совет, решение

cōn-sisto, stitī, -, ere

станавіцца, устояць; заключацца

становиться, устоять; состоять

cōn-sono, sonuī, -, āre

шумець, гучаць разам

шуметь, звучать вместе

cōn-spicio, spēxī, spectum, ere

убачыць, заўважыць

увидеть, заметить

cōnspīrātio, ōnisf

змова, мяцеж

сговор, мятеж

cōnstāns, antis

пастаянны, сталы

постоянный

cōnstanter

стойка

стойко

cōnstantia, ae f

стойкасць

стойкость

cōn-stat, stitit, -, āre

вядома

известно

cōn-stituo, uī, ūtum, ere

ставіць, размяшчаць

ставить, располагать

cōn-sto, stitī, stātūrus, āre

утрымлівацца; складацца

удерживаться; состоять

cōnsuētūdo, inis f

звычка, звычай

обыкновение, обычай

cōnsul, ulis m

консул

консул

cōnsulātus, ūs m

консульства

консульство

cōnsulo, suluī, sultum, ere

прасіць парады, запытваць

просить совета, вопрошать

consulto, 1

раіцца, абдумваць

совещаться, обдумывать

con-tendo, tendī, tentum, ere

накіроўваць нама-ганні, імкнуцца; змагацца

направлять усилия, стремиться; сражаться

continenter

безупынна

беспрерывно

con-tineo, tinuī, tentum, ēre

стрымліваць, затрымліваць

сдерживать, удерживать, задерживать

continuō

неадкладна, зараз жа

немедленно, тотчас же

continuus, a, um

безупынны, пастаянны

непрерывный, постоянный

contrā (Acc.)

супраць

против

contrārius, a, um

адваротны, процілеглы

обратный, противоположный

contrōversia, ae f

спрэчка

спор

con-venio, vēnī, ventum, īre

зыходзіцца, падыходзіць

сходиться, подходить

conventus, ūs m

сход

сходка

con-verto, vertī, versum, ere

паварочваць, накіроўваць

поворачивать, направлять

convīva, ae m, f

госць

гость

convīvium, ī n

банкет, абед

пир, обед

con-voco, 1

склікаць

созывать

cōpia, aef

cōpiae, ārumf

запас, дастатак

запасы, маёмасць; войска

запас, достаток

запасы, состояние; войско

cor, cordis n

сэрца

сердце

cōram

асабіста, сам, тут жа

лично, сам, тут же

cōram(Abl.)

у прысутнасці

в присутствии

Corinthus (-os), ī f

Карынф (горад Грэцыі)

Коринф (город Греции)

Coriolānus, ī m

Карыялан

Кориолан

cornū, ūs n

рог; крыло, фланг

рог; крыло, фланг

corōna, aef

вянок

венок

corpus, oris n

цела; корпус, звод, збор

тело; корпус, свод

cor-rumpo, rūpī, ruptum, ere

псаваць

портить

Corsica, ae f

Корсіка

Корсика

cotīdiānus, a, um

штодзённы

ежедневный

cotīdiē

штодзень, штодня

ежедневно

crās

заўтра

завтра

crāstinus, a, um

заўтрашні

завтрашний

creātor, ōris m

тварэц, творца

творец

crēber, bra, brum

часты

частый

crēbrō

часта

часто

crē-do, didī, ditum, ĕre

давяраць, верыць

доверять, верить

cremo, 1

спальваць

сжигать

creo, 1

прызначаць, выбіраць

назначать, избирать

crepitus, ūsm

ляпанне, хлопанне

хлопание

crēsco, crēvī, crētum, ere

расці, вырастаць

расти, вырастать

Crēta, aef

Крыт

Крит

criticus, a, um

крытычны

критический

Croesus, ī m

Крэз

Крез

cruci-fīgo, fīxī, fīxum, ere

раскрыжоўваць

распинать на кресте

crucio, 1

мучыць

мучить

crūdēlis, e

жорсткі, люты

жестокий

crūdēlitās, ātisf

лютасць, жорсткасць

жестокость

crūdēliter

бязлітасна, жорстка

жестоко

cubo, uī, bitum, āre

ляжаць, быць у спакоі

лежать, покоиться

culpa, aef

віна, памылка, хібнасць, правіннасць

вина, ошибка, погрешность, провинность

cultūra, ae f

апрацоўка, догляд

возделывание, уход

cultus, ūs m

апрацоўка, культура

возделывание, культура

cum coni..

калі

когда

cum(Abl.)

з (разам)

с (вместе)

cum prīmum

як толькі

как только

Cūmae, ārumf

Кумы (горад у сярэдняй Італіі)

Кумы (город в средней Италии)

cumulo, 1

складаць, збіраць

складывать, собирать

cunīculus, ī m

трус

кролик

cupiditās, ātisf

цяга, жаданне, прага

страсть, жажда, влечение

cupīdo, inis f

жаданне

желание

cupidus, a, um

прагны, які  імкнецца

жаждущий, стремящийся

cupio, īvī (iī), ītum, ere

моцна жадаць, прагнуць, хацець

сильно желать, жаждать

cūr

чаму

почему

cūra, ae f

curae esse

турбота, апека

складаць прадмет апекі

забота, попечение

составлять предмет заботы

cūrātio, ōnis f

апека, клопат, лячэнне

попечение, забота, лечение

cūro, 1

клапаціцца; лячыць

заботиться; лечить

curro, cucurrī, cursum, ere

бегчы, плыць

бежать, плыть

currus, ūs m

калясніца

колесница

cursus, ūs m

бег, шлях, дарога

бег, путь

curūlis, e

курульны (які адносіцца да калясніцы)

курульный (относящийся к колеснице)

custōdia, ae f

варта

охрана, стража

custōdio, 4

ахоўваць, абара-няць, вартаваць

охранять, защищать

custōs, ōdism, f

вартавы, абаронца

страж, защитник

cynicus, a, um(грэч.)

кінічны

кинический

cynicus, ī m

кінік

киник

Cyrus, ī m

Кір

Кир

D

Daedalus (-os), ī m(грэч.)

Дэдал

Дедал

damno, 1

 

d. aliquem capite

асуджваць, засуджваць

прысудзіць смерць

осуждать, приговаривать

приговаривать к смерти

Dānuvius (Dānubius), ī m

Дунай

Дунай

Dārēus, ī m

Дарый

Дарий

Daunus, ī m

Даўн (міфіч. цар)

Давн (мифич. царь)

de (Abl.)

з, са, паводле, згодна, па, аб

с (из), по (согласно), о

dea, ae f

багіня

богиня

dēbeo, uī, itum, ēre

быць павінным

быть должным

dēbitor, ōris m

даўжнік

должник

dēbitum, ī n

абавязак, доўг

долг

dē-cēdo, cessī, cessum, ere

паміраць

умирать

December, bris m

снежань

декабрь

dē-cerno, crēvī, crētum, ere

прысуджваць

присуждать

dē-cerpo, cerpsī, cerptum, ere

абрываць, зрываць

обрывать, срывать

decet, cuit, -, ēre

належыць, пасуе

подобает

dē-cido, cidī, -, ere

спадаць, падаць

спадать, падать

dē-cipio, cēpī, ceptum, ere

уводзіць у зман, падманваць

вводить в заблуждение, обманывать

decōrus, a, um

прыстойны

благородный

dē-curro, currī, cursum, ere

кідацца, накіроў-вацца, спяшацца, зыходзіць

устремляться, сходить вниз, спускаться

dē-do, didī, ditum, ere

аддаваць, пера-даваць, здаваць

отдавать, передавать, сдавать

dē-dūco, dūxi, ductum, ĕre

спускаць уніз, адводзіць

спускать вниз, отводить, уводить

dēfectio, ōnis f

знікненне, зацьменне

исчезновение, затмение

dē-fendo, fendī, fēnsum, ĕre

абараняць

защищать

dēfēnsor, ōris m

абаронца, заступнік

защитник, заступник

dē-fero, tulī, lātum, ferre

пераносіць, закінуць, зносіць

переносить, забросить, сносить

dēfessus, a, um

стомлены, змораны

утомлённый, изнуренный

dē-flagro, 1

згараць дачыста

сгорать дотла

dēflecto, flexī, flexum, ere

адступаць, адхіляцца

отступать, уклоняться

Dēianīra, aef

Дэіяніра (жонка Геркулеса)

Деианира (жена Геркулеса)

dē-iicio, iēcī, iectum, ere

скідаць

сбрасывать

deinde

далей, потым

далее, потом

dēlecto, 1

цешыць, захапляць, зачароўваць

услаждать, восхищать

dēleo, ēvī, ētum, ēre

разбураць

разрушать

dē-ligo, lēgī, lēctum, ere

збіраць, выбіраць

собирать, выбирать

Delphī, ōrum m

Дэльфы (горад )

Дельфы (город)

Delphicus, a, um

дельфійскі

дельфийский

Dēmādēs, ism

Дэмад (грэч. прамоўца)

Демад (греч. оратор)

dē-migro, 1

перасяляцца, высяляцца

переселяться, выселяться

Dēmocritus, ī m

Дэмакрыт (грэч. філосаф)

Демокрит (греч. философ)

Dēmosthenēs, is i ī m

Дэмасфен (грэч. прамоўца)

Демосфен (греч. оратор)

dēmum

менавіта

именно

dēnique

нарэшце

наконец

dēns, dentis m

зуб

зуб

dentātus, a, um

зубаты

зубастый

dēnuō

нанава, зноў

заново, вновь

dē-porto, 1

адносіць, адво-дзіць, пераводзіць

уносить, уводить, переводить

dē-pello, pulī, pulsum, ere

выганяць, адварочваць, звяргаць

изгонять, отвращать, низвергать

dē-prāvo, 1

перакручваць, разбэшчваць

искажать, развращать

dē-prehendo, ndī, nsum, ĕre

схапіць

схватить

dē-primo, pressī, pressum, ere

душыць, уціхамірваць

подавлять, смирять

dē-scendo, scendī, scēnsum, ere

спускацца, уступаць

спускаться, вступать

de-scrībo, scrīpsī, scrīptum, ere

апісваць, размяркоўваць

описывать, распределять

dēsīderātus, a, um

жаданы

желанный

dē-silio, siluī, sultum, īre

cаскочыць, саскокваць, сысці

соскочить, сойти, спрыгивать

dē-sino, siī (sīvī), situm, ere

прыпыняць, пераставаць,

спыняць

переставать, прекращать

dē-sum, fuī, esse

не хапаць

не доставать, не хватать

dē-tego, tēxī, tēctum, ere

адкрываць, выяў-ляць, раскрываць, выкрываць

открывать, обнару-живать, раскрывать, разоблачать

dē-traho, trāxī, tractum, ere

здымаць

снимать

dētrīmentum, ī n

страта

убыток, потеря

dē-trunco, 1

калечыць, адсякаць

калечить, отрубать

dē-turbo, 1

скідаць

низвергать, сбрасывать

deus, ī m

бог

бог

dē-vincio, vīnxī, vīnctum, īre

прывязваць, падпарадкоўваць

привязывать, подчинять

dē-vinco, vīcī, victum, ere

канчаткова перамагаць

окончательно побеждать

dē-voro, 1

з’ядаць, пажыраць

съедать, пожирать

dexter, t(e)ra, t(e)rum

правы

правый

dext(e)ra, aef

правая  рука

десница, пр.рука

diabolus, ī m (грэч.)

д’ябал

дьявол

Diāna, ae f

Дзіяна

Диана

dicāx, ācis

з’едлівы

язвительный

dicio, ōnis f

панаванне, улада

господство, власть

dīco, dīxī, dictum, ere

гаварыць,сказаць; pass. называцца

говорить, сказать; pass. называться

dictum, ī n

выказванне, выслоўе

выражение, изречение

diēs, ēī m, f

дзень

день

dif-fero, dis-tulī,                

dī-lātum, dif-ferre

аддаляць, разга-няць, ад'язджаць

удалять, разносить, уезжать

difficilis, e

цяжкі

трудный

dif-fluo, flūxī, flūxum, ere

разлівацца

разливаться

dīgnitās, ātisf

годнасць

достоинство

dīgnus, a, um

дастойны, варты

достойный

dī-iūdico, 1

вырашаць, рассудзіць

решать, рассудить

dī-lābor, lāpsussum, lābī

разбурацца

разрушаться

dīligēns, entis

старанны, руплівы

старательный, усердный

dīligenter

старанна, рупліва

старательно, усердно

dīligentia, aef

старанне, руплівасць

старание, усердие

dī-ligo, lēxī, lēctum, ere

любіць, шанаваць, цаніць, паважаць

любить, почитать, ценить, уважать

dī-mitto, mīsī, missum, ere

траціць, выпускаць, губляць

терять, выпускать, ронять

Diogenēs, is m

Дыяген (філосаф-кінік)

Диоген (философ-киник)

dī-rigo, rēxī, rēctum, ere

выраўноўваць, накіроўваць

выравнивать, направлять

dī-ripio, ripuī, reptum, ere

раскрадаць, рабаваць

расхищать, грабить

dī-ruo, ruī, rutum, ere

разбураць

разрушать

dis-cēdo, cessī, cessum, ere

разыходзіцца, адыходзіць

расходиться, уходить, удаляться

disciplīna, ae f

навучанне; прадмет навучання

обучение; предмет обучения

discipula, ae f

вучаніца

ученица

discipulus, ī m

вучань

ученик

disco, didicī, –, ĕre

вучыцца, вывучаць

учиться, изучать

discordia, ae f

разлад, нязгода

раздор, несогласие

Discordia, ae f

Дыскордыя (багіня разладу)

Дискордия (богиня раздора)

disertus, a, um

красамоўны

красноречивый

dis-pōno, posuī, positum, ere

расстаўляць

расставлять

dispositio, ōnisf

размяшчэнне, вызначэнне, распарадак

расположение, установление, распорядок

dis-puto, 1

спрачацца, разважаць

спорить, рассуждать

dissimilis, e

непадобны, адменны

непохожий, отличный

dissimilitūdo, inis f

адрозненне

различие

dis-solvo, solvī, solūtum, ere

устараніць

устранить

dis-turbo, 1

разбураць, расстройваць

разрушать, расстраивать

diū

доўга

долго

diūturnus, a, um

працяглы, трывалы

длительный

dīverbium, ī n

дыялог

диалог

dīversus, a, um

розны

разный, различный

dīves, itis

багаты

богатый

dīvido, vīsī, vīsum, ere

раздзяляць, дзяліць

разделять, делить

dīvīnus, a, um

бажэственны

божественный

dīvitiae, ārumf

багацце

богатство

dīvus, a, um

боскі, божы

божественный

dō, dedī, datum, dăre

in fugam d.

даваць

прымусіць уцякаць

давать

обратить в бегство

doceo, docuī, doctum, ēre

вучыць, навучаць

учить, обучать

docilis, e

здольны, кемлівы

способный, сообразительный

doctor, ōrism

настаўнік

учитель

doctrīna, aef

навука

наука

doctus, a, um

вучоны

ученый

doleo, uī, (itūrus), ēre

балець, пакутаваць

болеть, страдать

dolor, ōris m

боль, пакута

боль, страдание

dolus, ī m

хітрасць

хитрость, уловка

domesticus, a, um

хатні, уласны

домашний, собственный

domī

дома

дома

domicilium, ī n

жыллё

жильё

domina, ae f

пані, валадарка

госпожа, повелительница

dominātio, ōnis f

панаванне

господство

dominus, ī m

пан, гаспадар

господин, хозяин

domo, uī, itum, āre

уціхамірваць, пакараць

усмирять, покорять

domum

дадому, дахаты, дамоў

домой

domus, ūsf

дом, хата, жыллё

дом, жилище

dōnec

пакуль, пакуль не

пока, пока не

dōno, 1

дарыць

дарить

dōnum, ī n

дар, падарунак

дар, подарок

dormio, 4

спаць

спать

dōs, dōtisf

пасаг

приданое

draco, ōnism(грэч.)

змяя, дракон

змея, дракон

drāma, atis n (грэч.)

драма

драма

Druidēs, umm

жрацы

жрецы (у кельтов)

dubito, 1

сумнявацца

сомневаться

dubium, ī n

сумненне

сомнение

dubius, a, um

нерашучы, няпэўны, цяжкаваты

нерешительный, сомнительный, затруднительный

dūco, dūxī, ductum, ĕre

вадзіць, весці

водить, вести

dulcis, e

салодкі, прыемны

сладкий, приятный

dum

між тым як, пакуль

меж тем как, пока

Dumnorix, īgis m

Думнорыг

Думнориг

duo, duae, duo

два

два, двое

dūrus, a, um

цвёрды, моцны; цяжкі

твёрдый, крепкий; тяжелый

dux, ducis m, f

праваднік, галава, правадыр

проводник, глава, предводитель

E

e (ex) (Abl.)

з, ад

из, от

eburneus, a, um

з слановай косткі

из слоновой кости

ecclēsia, aef

царква

церковь

edāx, ācis

едкі

едкий

ē-dīco, dīxī, dictum, ere

абвяшчаць

объявлять

ē-disco, didicī, –, ĕre

вывучаць

изучать

edo, ēdī, ēsumssum), ederesse)

есці

есть, кушать

ē-duco, 1

выхоўваць

воспитывать

ē-dūco, dūxī, ductum, ere

выводзіць, адводзіць

выводить, уводить

ef-fēmino, 1

расслабляць, песціць

расслаблять, изнеживать

ef-fero, ex-tulī,             ē-lātum, ef-ferre

выносіць, выдаваць

выносить, издавать

efficāx, ācis

пэўны, эфектыўны

верный, эффективный

ef-ficio, fēcī, fectum, ĕre

рабіць, выконваць; выклікаць

делать, исполнять; вызывать

ef-flo, 1

выдыхаць, выпускаць

выдыхать, испускать

egō

я

я

egomet

я сам, я-та

я сам, я-то

ē-gredior, gressus sum, gredī

адыходзіць, выязджаць

уходить, выезжать

ēgregius, a, um

выдатны

отличный, превосходный

ēgressus, ūs m

высадка

высадка

ēlegantia, ae f

вытанчанасць

утонченность, изысканность

elephantus, ī m, f (грэч.)

слон

слон

elephās, antis m (грэч.)

слон

слон

eloquens, entis

красамоўны

красноречивый

ēloquentia, aef

красамоўства

красноречие

ē-loquor, loquūtus (locūtus) sum, loquī

гаварыць

говорить

ē-lūgeo, lūxī, luctum, ēre

аплакваць

оплакивать

ēmendo, 1

выпраўляць

исправлять

ē-migro, 1

высяляцца

выселяться

ēmĭnus

здалёк, на адлегласці

издали, на расстоянии

emo, ēmī, ēmptum, ere

купляць, набываць

покупать, приобретать

enim

бо, таму што

ибо, ведь

Ennius, ī m

Эній (рым. паэт)

Энний (рим. поэт)

ē-numero, 1

пералічваць

пересчитывать

eo, iī, itum, īre

ісці

идти

eō

тым

тем

eōdem

туды ж

туда же

Epaminōndās, ae m

Эпамінонд (палкаводзец)

Эпаминонд (полководец)

Ephesius, a, um

эфескі

эфесский

Ephialtes, ae m (грэч.)

Эфіяльт (здраднік)

Эфиальт (изменник)

ephorus, ī m(грэч.)

эфор (выш.  служб. асоба  ў Спарце)

эфор (высшее  должн. лицо в Спарте)

Epictētus, ī m

Эпіктэт (гр. філос)

Эпиктет (гр. филос.)

Epicūrus, ī m

Эпікур (грэч. філосаф)

Эпикур (греч. философ)

Ēpīrōtēs, aem

жыхар Эпіра

житель Эпира

Ēpīrus (os), ī f

Эпір (вобласць у зах. Грэцыі)

Эпир (область в зап. Греции)

epistula, ae f (грэч.)

пісьмо, ліст

письмо

epitomē, ēsf(грэч.)

вытрымка, кароткі выклад

извлечение, краткое изложение

epulae, ārumf

банкет, урачысты абед, трапеза

пиршество, трапеза, торжественный обед

epulo, -, -, āre (= epulor, ātus sum, āri )

абедаць, піраваць

обедать, пировать

eques, itis m

коннік

всадник

equitātus, ūs m

конніца

конница

equito, 1

ездзіць вярхом (конна)

ездить верхом

equus, ī m

конь

конь, лошадь

Eris, idis f

Эрыда (багіня разладу ў грэкаў)

Эрида (богиня раздора у греков)

ērināceus, ī m

вожык

ёж

ē-ripio, ripuī, reptum, ere

вырываць

вырывать

erro, 1

памыляцца; блу-каць, вандра-ваць,заблудзіць

ошибаться; скитаться, заблудиться

error, ōris m

памылка

ошибка

ē-rubēsco, rubuī, -, ere

чырванець

краснеть

ē-rudio, 4

абучаць

обучать

ēsca, aef

ежа, корм

пища, корм

ē-scendo, scendī, scēnsum, ere

падымацца

подниматься

ēsurio, īvī, (ītum), īre

быць галодным

быть голодным

et

і

и

etiam

таксама, і

также, и

etiamsī

нават калі, хоць бы

даже если, хотя бы

Etrūscus, ī m

этруск

этруск

etsī

хоць і

хоть и

Euclīdēs, is m

Эўклід

Эвклид

Eurīpidēs, is i ī m

Эўрыпід (грэч. паэт-трагік)

Эврипид (греч. поэт-трагик)

Eurōpa, ae f

Еўропа

Европа

Eurydicē, ēs f

Эўрыдзіка

Эвридика

Eurystheus, eī і eos m

Эўрысфей (цар Мікен)

Эврисфей (царь Микен)

ē-verto, vertī, versum, ere

скідаць

свергать

ex і ē (Abl.)

па, згодна

по, сообразно

ex-ārdēsco, ārsī, ārsum, ere

выбухаць, узгарацца

вспыхивать

excelsē

узвышана

возвышенно

excelsus, a, um

высокі, узвышаны

высокий, возвышенный

ex-cīdo, cīdī, cīsum, ere

разараць

разорять

ex-cito, 1

уздымаць, выклікаць, будзіць, непакоіць

поднимать, вызывать, будить, тревожить

ex-clāmo, 1

выгукваць

восклицать

ex-cōgito, 1

выдумляць, прыдумваць

выдумывать, придумывать

ex-colo, coluī, cultum, ere

удасканальваць

совершенствовать

ex-curro, cucurrī (currī), cursum, ere

выбягаць, выступаць

выбегать, выступать

exemplar, āris n

прыклад

пример

exemplum, ī n

узор, прыклад

образец, пример

ex-eo, iī, itum, īre

выходзіць

выходить

ex-erceo, cuī, citum, ēre

 

практыкаваць, займацца; апрацоўваць

упражнять, заниматься; возделывать

exercitātio, ōnisf

практыкаванне, практыка

упражнение, практика

exercitus, ūs m

практыкаванне; войска

упражнение; войско

ex-haurio, hausī, haustum, īre

вычэрпваць

вычерпывать, исчерпывать

ex-igo, ēgī, āctum, ere

заканчваць, ствараць

оканчивать, создавать

exiguitās, ātis f

кароткасць

краткость

exiguus, a, um

худы, невялікі

худой, тощий, небольшой

eximius, a, um

выключны

исключительный

exstimo, 1

лічыць, думаць

считать, полагать

exitium, ī n

гібель, пагібель

гибель, погибель

exitus, ūs m

выхад, зыход

выход, исход

ex-pedio, 4

выслабаняць, вызваляць

высвобождать

expedītio, ōnisf

паход

поход

ex-pello, pulī, pulsum, ĕre

выганяць, адцясняць

выгонять, оттеснять

ex-perior, pertus sum, īrī

выпрабоўваць

испытывать

ex-pleo, ēvī, ētum, ēre

напаўняць, суцішаць

наполнять, унимать

explōrātor, ōris m

разведчык

разведчик

ex-plōro, 1

даследаваць, вывучаць

исследовать, изучать

ex-pōno, posuī, positum, ere

выстаўляць, выкідваць

выставлять, выбрасывать

ex-primo, pressī, pressum, ere

выціскаць, выяўляць, перадаваць, паказваць, адлюстроўваць

выдавливать, выражать, изображать

ex-pugno, 1

заваёўваць; атакаваць

завоевывать; атаковать

ex-scrībo, scrīpsī, scrīptum, ere

выпісваць, перапісваць

выписывать, переписывать

exsilium, ī n

выгнанне

изгнание

ex-sisto, stitī, -, ere

узнікаць, рабіцца

возникать, становиться

ex-specto, 1

чакаць

ждать, выжидать

ex-struo, strūxī, strūctum, ere

узводзіць, будаваць

возводить, сооружать

exsul, ulis m, f

выгнаннік

изгнанник

exta, ōrum n

вантробы

внутренности

extemplō

адразу ж

тотчас же

exter (exterus), era, erum

вонкавы, знешні

наружный, внешний

externus, a, um

вонкавы, чужаземны

внешний, чужеземный

extrā (Acc.)

паза, звонку

вне, снаружи

ex-traho, trāxī, tractum, ere

выцягваць

вытягивать

extrēmus, a, um

крайні, надзвычайны

крайний, чрезвычайный

ex-truo = ex-struo

ex-turbo, 1

выганяць

выгонять

exul, ulis = exsul

ex-ūro, ussī, ustum, ere

спальваць, выпальваць

сжигать, выжигать

F

faber, brī m

майстар; тварэц

мастер; творец

fabrico, 1

вырабляць

изготовлять, производить

fābula, ae f

апавяданне, паданне

рассказ, предание

facētus, a, um

дружалюбны

дружелюбный

faciēs, ēī f

выгляд

наружность, внешность

facile

лёгка

легко

facilis, e

лёгкі, нецяжкі

легкий, нетрудный

facio, fēci, factum, ĕre              

certiōremf.

рабіць, здзяйсняць

паведамляць

делать, совершать

извещать

factio, ōnis f

дзеянне, партыя

деяние, партия

factum, ī n

зробленае, учынак

сделанное, деяние, поступок

facultās, ātis f

магчымасць

возможность

fallo, fefellī, falsum, ere

падманваць

обманывать

fama, ae f

рэпутацыя

репутация

famēs, isf

голад

голод

familia, ae f

сям’я

семья

familiāris, e

res f.

сямейны

маёмасць, багацце

семейный

имущество, состояние

familiāris, e (Abl.: -i) m, f

сябар, прыяцель

друг, приятель

fāstus, a, um

судовы

судебный

fatīgo, 1

мучыць, вымотваць, стамляць

мучить, изматывать, утомлять

fātum, ī n

лёс

рок, судьба

faustus, a, um               

pede fausto

спрыяльны

у добры час

благоприятный

в добрый час

faveo, fāvī, fautum, ēre

спрыяць

благоприятствовать

favus, ī m

пчаліны сот

пчелиный сот

febris, is f

гарачка, ліхаманка

лихорадка

februm, ī n = februum

Februārius, a, um

лютаўскі

февральский

Februārius, ī m

люты

февраль

februum, ī n

абрад ачышчэння

обряд очищения

fēcundus, a, um

урадлівы

плодородный

fēlīcitās, ātisf

шчасце

счастье

fēlīx, īcis

шчаслівы

счастливый

fēmina, aef

жанчына

женщина

fera, aef

дзікі звер, жывёла

дикий зверь, животное

ferē

прыблізна, амаль, звычайна

приблизительно, почти, обычно

ferīnus, a, um

звярыны

звериный

ferio, -, -, īre

удараць, біць

ударять, бить

fero, tulī, lātum, ferre

несці, набываць, аказваць; гаварыць

нести, получать, оказывать; говорить

ferōx, ōcis

бясстрашны, дзікі, люты

неустрашимый, дикий

ferreus, a, um

жалезны

железный

ferrum, ī n

жалеза, меч

железо, меч

fertilis, e

урадлівы

плодородный

ferus, a, um

дзікі, суровы

дикий, суровый

fēstus, a, um

святочны, урачысты

праздничный, торжественный

fīcus, ī i ūs f

смакоўніца, фігавае дрэва

смоковница, фиговое дерево

fidēlis, e

верны

верный

fidēs, eī f

вера, давер, упэўненасць

вера, доверие, уверенность

fidēs, is f

fidibus canere

кіфара

граць на кіфары

кифара

играть на кифаре

figūra, ae f

фігура, вонкавы выгляд; будова

фигура, наружный вид; строение

fīlia, aef

дачка

дочь

fīlius, ī m

сын

сын

fingo, fīnxī, fictum, ere

ляпіць

ваять, лепить

fīnio, 4

заканчваць

оканчивать

fīnis, is m

граніца; pl. межы, тэрыторыя, вобласць

граница; pl. пределы,  территория, область

fīnitimī, ōrumm

суседзі

соседи (ближайшие)

fīnitimus, a, um

суседні

соседний

fīo, factus sum, fieri

рабіцца, здарацца

делать, происходить

firmitas, ātis f = firmitūdo, inis f

firmitūdo, inis f

моцнасць; трываласць

прочность, стойкость

firmo, 1

умацоўваць, рабіць моцным

укреплять, делать крепким

firmus, a, um

моцны, трывалы

крепкий, прочный

fīxus, a, um

моцны, цвёрды

прочный, твердый

flāgito, 1

вымагаць, дамагацца

требовать

flagro, 1

гарэць, палаць

гореть, пылать

fleo, flēvī, flētum, ēre

плакаць, рыдаць

плакать, рыдать

flo, 1

веяць, дзьмуць

дуть, веять

flōreo, uī, -, ēre

цвісці, квітнець

цвести, процветать

flōs, flōrism

кветка, цвет

цветок, цвет

flūctus, ūs m

цячэнне, хваля

течение, волна

flūmen, inis n

рака

река

fluo, flūxī, flūxum, ere

цячы, струменіцца

течь, струиться

fluvius, ī m

рака

река, течение

focus, ī m

ачаг

очаг

foedus, eris n

саюз, дагавор

союз, договор

fōns, fontis m

крыніца

источник

for, fātus sum, fārī

апавяшчаць, паведамляць

возвещать

fōrma, aef

форма, выгляд

форма, вид

formīca, aef

мурашка

муравей

formīdo, inis f

страх

страх

fōrmo, 1

фармаваць, вырабляць

формировать, изготовлять

fōrmōsus, a, um

прыгожы

красивый, стройный

forte

выпадкова

случайно

fortis, e

адважны, смелы, стойкі, храбры

отважный, смелый, стойкий, храбрый

fortiter

моцна, храбра

крепко, храбро

fortitūdo, inis f

храбрасць, моц

храбрость, крепость

fortūna, ae f

лёс

судьба

forum, ī n

плошча

площадь

fossa, ae f

роў

ров

foveo, fōvī, fōtum, ēre

грэць, саграваць

греть, согревать

frango, frēgī, frāctum, ere

крышыць, нішчыць

сокрушать

fraudo, 1

падманваць, ашукваць, пазбаўляць

обманывать, лишать

fraus, fraudisf

падман, хлусня

обман, ложь

frequēns, ēntis

часты, старанны

частый, усердный

frequenter

часта

часто

frequento, 1

часта наведваць

часто посещать

fretum, ī n

праліў

пролив

frētus, a, um

які разлічвае

полагающийся

frīgidus, a, um

халодны

холодный

frīgus, orisn

холад, сцюжа

холод, стужа

frūctuōsus, a, um

пладаносны

плодоносный

frūctus, ūsm

плод

плод

frūmentārius, a, um

res frumentaria

зерневы, збожжавы

харчы

зерновой, хлебный

продовольствие

frūmentum, ī n

хлеб (зерневы)

хлеб (зерновой)

fruor, fruitus (frūctus) sum, fruī

цешыцца

наслаждаться

frūstrā

дарэмна, марна

напрасно, зря

frūstum, ī n

кусок, кавалак

кусок

fuga, ae f

уцёкі

бегство, побег

fugio, fūgī, fugitūrus, ere

бегчы, уцякаць

бежать, убегать

fugo, 1

стрымліваць

удерживать

fulmen, inis n

маланка

молния

fūmo, 1

дыміцца

дымиться

fundo, fūdī, fūsum, ere

траціць, разбягацца; разбіваць, праганяць

терять, разбегаться; разбивать, прогонять

furibundus, a, um

шалёны

неистовый

G

Gādēs, ium f

Гадэс (востраў і горад у Іспаніі)

Гадес (остров и город в Испании)

Gāius, ī m

Гай

Гай

Galba, ae m

Гальба (цар свесіонаў)

Гальба (царь свессионов)

galea, ae f

шлем

шлем

Galēnus, ī m

Гален (грэч. урач)

Гален (греч. врач)

Gallia, ae f

Галія (цяпер Францыя, Бельгія і паўн. Італія)

Галлия (ныне Франция, Бельгия и сев. Италия)

Gallicus, a, um

гальскі

галльский

gallīna, aef

курыца

курица

gallus, ī m

певень

петух

Gallus, ī m

гал

галл

gaudeo, gāvīsussum, ēre

радавацца

радоваться

gelū, ūsn

мароз, сцюжа

мороз, стужа

gemo, uī, itum, ere

стагнаць, наракаць

стонать, сетовать, роптать

Genava, ae f

Генава (горад Галіі)

Генава (город Галлии)

gener, erī m

зяць

зять

gēns, gentis f

род, племя, народнасць, народ

род, племя, народность, народ

genus, eris n

род, племя; паходжанне

род, племя; происхождение

Germānia, ae f

Германія

Германия

Germānus, ī m

германец

германец

gero, gessī, gestum, ere

несці, весці; кіраваць; здзяйсняць; мець

нести, вести; управлять; совершать; иметь

gesto, 1

несці

нести

gestus, a, um (part.pf. ад   gero)

resgestae

здзейснены

подзвігі

совершенный

подвиги

gestus, ūs m

 

 

gigno, genuī, genitum, ĕre

нараджаць

(по)рождать

gladiātor, ōrism

гладыятар

гладиатор

gladiātōrius, a, um

гладыятарскі

гладиаторский

gladius, ī m

меч

меч

glōria, aef

 слава

 слава

Gnaeus, ī m

Гнэй

Гней

gracilis, e

зграбны

изящный

gradus, ūs m

крок, ступень; рад, ступенька

шаг, ступень; ряд (в   театре), ступенька

Graecē

па-грэчаску

по-гречески

Graecia, aef

Грэцыя

Греция

Graecus, a, um

грэчаскі

греческий

Graecus, ī m

грэк

грек

grandis, e

велізарны, вялізны

огромный

Grānīcus, ī m

Гранік (рака)

Граник (река)

grātia, aef

удзячнасць, прыхільнасць

благодарность, благосклонность

Grātiae, ārumf

Грацыі (тры багіні прыгажосці)

Грации (три богини красоты)

grātus, a, um

прыемны; удзячны

приятный; благодарный

gravis, e

цяжкі; тлусты

тяжелый, тяжкий; тучный

graviter

цяжка, моцна

тяжело, сильно

grex, gregism

статак, чарада

стадо

gubernātor, ōris m

рулявы, стырнавы, правіцель

рулевой, кормчий, правитель

guberno, 1

правіць, кіраваць

править, управлять

gusto, 1

спрабаваць

пробовать

gymnasium, ī n(грэч.)

гімнасій

гимнасий

H

habeo, uī, itum, ēre

мець; устройваць

иметь; устраивать

habito, 1

пражываць, жыць

обитать, жить

habitus, ūsm

аблічча, адзенне

облик, платье

Haeduī, ōrum m

эдуі (народ Галіі)

эдуи (народ Галлии)

Halicarnās(s)ius, a, um

галікарнаскі

галикарнасский

Hannibal, alism

Ганібал (палкаводзец)

Ганнибал (полководец)

Hasdrubal, alis m

Гасдрубал (палкаводзец)

Гасдрубал (полководец)

hasta, ae f

кап’ё

копье

haud

не, не зусім

не, не вполне, не совсем

haurio, hausī, haustum, īre

чэрпаць

черпать

hebeto, 1

аслабляць, прытупляць

ослаблять, притуплять

Hectōr, oris m

Гектар

Гектор

Helena, ae f

Алена

Елена

Hellēspontus, ī m

Гелеспонт (цяпер Дарданелы)

Геллеспонт (ныне Дарданеллы)

Helvēticus, a, um

гельвецкі

гельветский

Helvētiī, ōrum m

гельветы

гельветы

Helvētius, a, um = Helvēticus

Hephaestus, ī m(грэч.)

Гефест

Гефест

Herāclēa (-īa), aef

Гераклея (горад )

Гераклея (город)

Hērāclītus, ī m

Геракліт (грэч. філосаф)

Гераклит (греч. философ)

herba, aef

трава

трава

herbāceus, a, um

травяны

травяной

Herculēs, ism

Геркулес

Геркулес

Hermae, ārumf

гермы (статуі Гермеса)

гермы (статуи Гермеса)

Hērodotus, ī m

Герадот

Геродот

hērōs, ōism (грэч.)

герой, паўбог

герой, полубог

Hēsiodus, ī m

Гесіёд

Гесиод

hībernāculum, ī n

зімовае памяшканне

зимнее помещение

hīc, haec, hōc

гэты

этот

hīc

тут

тут, здесь

hiems, hiemis f

зіма

зима

Hīlōtae, ārum m

ілоты (дзярж.  рабы  ў Спарце)

илоты (гос.  рабы  в Спарте)

hinc

адсюль, па гэтай прычыне

отсюда, по этой причине

Hippocratēs, is m

Гіпакрат (найвялікшы урач старажытнасці)

Гиппократ (величайший  врач древности)

Hispānia, aef

Італія

Италия

Hispānicus, a, um

іспанскі

испанский

Hister, trī m

Істр (рака)

Истр (река)

historia, aef (грэч.)

гісторыя

история

histrio, ōnis m

акцёр

актер

hodiē

сёння

сегодня

Homērus, ī m

Гамер

Гомер

homo, inism

чалавек

человек

honestē

годна,  з годнас-  цю, з гонарам

достойно, с честью

honestus, a, um

дастойны, сумленны

достойный, честный

honor, ōris m

гонар, пашана, павага

честь, почет, уважение

honōro, 1

паважаць, шанаваць

уважать, чтить

hoplītēs, ae m (грэч.)

цяжкаўзброены

тяжеловооруженный

hōra, aef

час, пара, гадзіна

время, пора, час

Horātius, a, um

Гарацый (рым.імя)

Гораций (рим. имя)

horreo, uī, -, ēre

баяцца

бояться, страшиться

hortor, 1

заклікаць

призывать

hortus, ī m

сад, агарод

сад, огород

hospes, itis m, f

чужаземец

чужестранец

hostia, aef

ахвярная жывёла, ахвяра

жертвенное животное, жертва

hostīlis, e

metus h.

варожы

страх перад ворагам

вражеский

страх перед врагом

hostis, is m, f

вораг

враг

hūmānitās, ātis f

 

cultus atque h.

чалавечая годнасць

 

матэрыяльная і духоўная культура

человеческое

достоинство, образованность

материальная и духовная культура

hūmānus, a, um

чалавечы

человеческий

humī

на зямлю

на землю

humilis, e

нізкі

низкий

humus, ī f

зямля, глеба

земля, почва

hydra, ae f (грэч.)

гідра, вадзяная змяя

гидра, водяная змея

hylē, ēsf(грэч.)

рэчыва, матэрыя

вещество, материя

I

iaceo, cuī (citum), ēre

ляжаць

лежать

iacio, iēcī, iactum, ĕre

кідаць

бросать

iacto, 1

кідаць

бросать, метать

iam

ужо

уже

iānua, ae f

дзверы

дверь

Iānuārius, ī m

студзень

январь

Iānus, ī m

Янус (бог пачынання)

Янус (бог начинаний)

ibi і ibī

там

там

Īcarus, ī m

Ікар

Икар

īco (īcio), īcī, ictum, ere

біць, удараць, паражаць

бить, ударять, поражать

Īda, ae f

Іда (гара)

Ида (гора)

idcircō

таму

поэтому

īdem, eadem, idem

той жа, той самы

тот же, тот же самый

idōneus, a, um

зручны, прыдатны

удобный, пригодный

Īdūs, uumf

iды (13-ы ці 15-ы дзень месяца)

иды (13-ый или 15-ый день месяца)

iecur, oris n

печань

печень

igitur

дык вось, такім чынам

итак, следовательно

ignārus, a, um

нявопытны, незнаёмы

неопытный, незнающий

ignāvia, ae f

вяласць, бяздзейнасць

вялость, бездействие

ignāvus, a, um

бяздзейны, лянівы; баязлівы, маладушны

бездеятельный, ленивый; трусливый, малодушный

ignis, is (Abl.: e і i) m

агонь

огонь

ignōsco, nōvī, nōtum, ere

прабачаць

прощать, извинять

ignōtus, a, um

невядомы

неизвестный

ille, illa, illud

той; вядомы

тот; известный

illūstris, e

светлы, славуты

светлый, знаменитый

il-lūstro, 1

асвятляць, праліць святло

освещать, проливать свет

Illyria, ae f = Illyricum

Illyricum, ī n

Ілірыя (Ілірык) (краіна)

Иллирия (Иллирик) (страна)

imāgo, inis f

вобразатвор

изображение

imber, bris m (Abl.: e  і  i)

лівень

ливень

imitāmen, inisn

вобраз, наследванне

образ, подражание

imitāmentum, ī n = imitāmen

imitātio, ōnis f

наследаванне

подражание

imitor, 1

наследаваць, перадаваць

подражать, воспроизводить

immēnsus, a, um

бязмерны, вялізны

безмерный, огромный

immineo, -, -, ēre

навісаць, пагражаць, узвышацца

нависать, возвышаться

immō

наадварот, нават, мала таго

напротив, даже, мало того

im-molo, 1

прыносіць у ахвяру

приносить в жертву

immortālis, e

бессмяротны

бессмертный

immortālitās, ātisf

бяссмяротнасць

бессмертие

impedīmentum, ī n

перашкода; pl. багаж, абоз

препятствие; pl. багаж, обоз

im-pedio, 4

перашкаджаць

мешать, препятствовать

im-pello, pulī, pulsum, ere

гнаць,прымушаць падахвочваць

гнать, побуждать, заставлять

im-pendeo, –, –, ēre

вісець, пагражаць

висеть, угрожать

impēnsa, aef

расход, выдатак

расход, издержка

imperātor, ōrism

уладар, палкаводзец, імператар

повелитель, полководец, император

imperium, ī n

улада, наказ

власть, веление

im-pero, 1

загадваць, кіраваць, прадпісваць

приказывать, повелевать, предписывать

im-petro, 1

дамагчыся

добиться

impetus, ūsm

напор, націск, напад, наступ

напор, натиск, напа-дение, наступление

im-pleo, ēvī, ētum, ēre

напаўняць

наполнять

im-plico, uī (āvī), itum (ātum), āre

уцягваць, ахопліваць

вовлекать, охватывать

im-porto, 1

увозіць

ввозить

impotēns, entis

шалёны, люты, раз’юшаны

яростный, неистовый

improbus, a, um

нягодны, паганы

негодный

imprūdēns, entis

неадукаваны, недасведчаны

не знающий

imprūdenter

неасцярожна

неосторожно

impudēns, entis

бессаромны

бесстыдный

in(Acc., Abl.)

у, на, супраць

в, на, против

incautus, a, um

бяспечны, неасцярожны

беспечный, неосторожный

incendium, ī n

пажар, полымя

пожар, пламя

in-cendo, cendī, cēnsum, ere

спальваць, разга-рачыць, раздраж-няць, распальваць

сжигать, разгоря-чить, разжигать, раздражать

incertus, a, um

няпэўны, няўпэўнены

сомнительный, неуверенный

in-cido, cidī, –, ĕre

падаць, трапляць

падать, попадать

in-cīdo, cīdī, cīsum, ere

выразаць

вырезать

in-cipio, cēpī, ceptum, ere

пачынаць

начинать

in-cito, 1

падахвочваць, узбуджаць

побуждать, подстрекать

in-clūdo, clūsī, clūsum, ere

знявольваць, замыкаць, змяшчаць

заключать, запирать, включать

incola, ae m, f

жыхар

житель

in-colo, coluī, cultum, ĕre

жыць, насяляць

обитать, населять

incolumis, e

непашкоджаны

невредимый

incrēdibilis, e

неймаверны

невероятный

incultus, a, um

неапрацаваны, дзікі

невозделанный, дикий

in-cumbo, cubuī, cubitum, ere

абапірацца, клапаціцца

опираться, заботиться

indāgo, 1

высочваць

выслеживать

inde

адтуль

оттуда

in-dīco, dīxī, dictum, ere

абвяшчаць

объявлять

indīgnus, a, um

недастойныы

недостойный

in-dūco, dūxī, ductum, ere

уводзіць

вводить

induo, uī, ūtum, ere

надзяваць

надевать

industria, ae f

працавітасць

трудолюбие

industrius, a, um

руплівы, дбайны

усердный, прилежный

in-eo, iī, itum, īre

уваходзіць

входить

īnfāns, antis m, f

дзіця

дитя, младенец

īnfēcundus, a, um

бясплодны, неурадлівы

бесплодный

īnfēlīx, īcis

нешчаслівы

несчастливый

īnferī, ōrumm

жыхары апраметнай

обитатели преисподней

īnferior, ius

ніжні

нижний

īn-fero, in-tulī, il-lātum, ferre

bellum i.

уносіць

пачынаць вайну

вносить

начинать войну

īnferus, a, um

ніжні, падземны

нижний, подземный

īnfēsto, 1

непакоіць, пагражаць

беспокоить, угрожать

īnfimus, a, um

ніжэйшы, самы нязнатны

низший, самый незнатный

īnfirmus, a, um

бяссільны, слабы

бессильный, слабый

in-flammo, 1

запальваць

зажигать

in-fluo, flūxī, flūxum, ere

упадаць, улівацца

впадать, вливаться, втекать

īnfrā

нізка, унізе

низко, внизу

ingeniōsus, a, um

таленавіты, вынаходлівы

талантливый, изобретательный

ingenium, ī n

талент, здольнасці

талант, способности

ingēns, entis

вялікі, велізарны

огромный, великий

in-gero, gessī, gestum, ere

укладаць, нагрувашчваць

вкладывать, нагромождать

ingrātus, a, um

няўдзячны

неблагодарный

in-gredior, gressus sum, gredī

уваходзіць, хадзіць

входить, ходить

inhumātus, a, um

непахаваны

непогребенный

in-iicio, iēcī, iēctum, ere

укідаць, выклікаць

вбрасывать, вызывать

inimīcus, ī m

непрыяцель, вораг, праціўнік

неприятель, враг, противник

initium, ī n

пачатак, pl. эле-менты, пачатак, пачын

начало, pl. элементы, (перво)начала, почин

iniūria, ae f

крыўда, несправядлівасць

обида, несправедливость

iniūstē

несправядліва

несправедливо

innātus, a, um

прыродны

естественный

innocēns, entis

сумленны

честный

innumerābilis, e

незлічоны

неисчислимый, бесчисленный

inopia, aef

беднасць, нястача

нужда, недостаток, бедность

inquam, inquit, –, –

гаварыць, казаць

говорить

īn-scrībo, scrīpsī, scrīptum, ere

надпісваць, да-ваць загаловак, рабіць надпіс

надписывать, озаглавливать

inscrīptio, ōnisf

надпіс

надпись

īnsecta, ōrumn

насякомыя

насекомые

īn-servio, 4

служыць, скарацца

служить, покоряться

īnsidiae, ārum, f

засада, падкопы

засада, козни

īnsīgne, is n

адзнака

знак отличия

īnsīgnis, e

прыметны, выдатны

заметный, выдающийся

īn-stituo, uī, ūtum, ere

устройваць, ста-віць, арганізоў-ваць, наладжваць; пастанаўляць

устраивать, ставить; постановлять

institūtum, ī n

упарадкаванне, устройства, прынцып; звычай

устройство, принцип; обычай

īnstrūmentum, ī n

прылада, інструмент

орудие, инструмент

īn-struo, strūxī, strūctum, ere

строіць

строить

īnsula, aef

востраў

остров

īn-sum, fuī, esse

быць, знаходзіцца (унутры)

быть, находиться (внутри)

īn-susurro, 1

нашэптваць

нашёптывать

intāctus, a, um

некрануты

нетронутый

intel-lego, lēxī, lēctum, ere

разумець

понимать

intel-ligo = intel-lego

inter

паміж, сярод

между, среди

inter (Acc.)

паміж

между

inter-calo, 1

устаўляць, дабаўляць

вставлять, добавлять

inter-cēdo, cessī, cessum, ere

уваходзіць

вступать

interdiū

днём, удзень

днём

interdum

калі-нікалі, часам

иногда

intereā

між тым, тым часам

между тем, тем временем

inter-eo, iī, itum, īre

гінуць

гибнуть

inter-ficio, fēcī, fectum, ere

забіваць, знішчаць

убивать, истреблять

inter-imo, ēmī, emptum, ere

адымаць, забіваць

отнимать, убивать

interitus, ūs m

гібель, знішчэнне

гибель, уничтожение

internus, a, um

mare Іnternum

унутраны

Міжземнае мора

внутренний

Средиземное море

interpres, etis m, f

тлумачальнік

толкователь

inter-rogo, 1

пытаць

спрашивать

inter-sum, fuī, -, esse

прымаць удзел

участвовать

intolerābilis, e

нязносны, нясцерпны

невыносимый

intrā (Acc.)

унутры, усярэдзіне, у

внутри, в

intro, 1

уваходзіць

входить

intrō-dūco, dūxī, ductum, ere

уводзіць

вводить

introitus, ūsm

уваход

вход

intus

унутры

внутри

in-vādo, vāsī, vāsum, ere

урывацца

вторгаться

in-venio, vēnī, ventum, īre

знаходзіць

находить

in-vestīgo, 1

шукаць па слядах; даведацца

искать по следам; разузнать

inveterātus, a, um

укаранёны, застарэлы

укоренившийся, застарелый

in-vetero, 1

рабіць старым, укараняць

делать старым, укоренять

invidia, ae f

зайздрасць

зависть

invīto, 1

запрашаць

приглашать

invītus, a, um

які не жадае, супраціўляецца

нежелающий, сопротивляющийся

iocor, 1

жартаваць

шутить

iocus, ī m

жарт

шутка

ipse, ipsa, ipsum

сам, самы

сам, самый

īra, aef

гнеў

гнев

īrācundus, a, um

запальчывы

вспыльчивый

īrāscor, -, īrāscī

гневацца

гневаться

īrātus, a, um

разгневаны, гнеўны, сярдзіты

разгневанный, гневный, сердитый

ir-rigo, 1

арашаць, паліваць

орошать, поливать

irrīsor, ōris m

насмешнік

насмешник

ir-rumpo, rūpī, ruptum, ere

урывацца

врываться

is, ea, id

гэты, той, ён

этот, тот, он

iste, ista, istud

гэты, той

этот, тот

ita

так

так

Italī, ōrum m

італійцы

италийцы

Italia, ae f

Італія

Италия

itaque

таму, такім чынам; і так

поэтому, таким образом; и так

item

таксама, гэтак жа

так же

iter, itineris n

шлях, дарога

путь, дорога

iterum

з другога боку

с другой стороны

iubeo, iussī, iussum, ēre

загадваць, прадпісваць

приказывать, предписывать

iūcundus, a, um

прыемны

приятный

iūdex, icis m

суддзя

судья

iūdicium, ī n

суд

суд

iūdico, 1

лічыць, абвяш- чаць, аб’яўляць; вызначаць

полагать, провоз- глашать, объявлять; определять

iugum, ī n

хрыбет, горны ланцуг

горная цепь, хребет

Iugurtha, ae m

Югурта

Югурта

Iūlius, a, um

Юлій (рым. імя)

Юлий (римское имя)

iungo, iūnxī, iūnctum,ere

злучаць

соединять

Iūnius, a, um

Юній (рым. імя)

Юний (рим. имя)

Iūnius, ī m

чэрвень

июнь

Iūno, ōnis f

Юнона

Юнона

Iuppiter, Iovis m

Юпітэр

Юпитер

Iūra, ae f

Юра (горны ланцуг)

Юра (горная цепь)

iūro, 1

прысягаць

клясться

iūs, iūris n 

i. divīnum

права, закон, у-купнасць законаў

сакральнае права

право, закон, ово-купность законов

сакральное право

iussū

па загаду

по приказу

iussus, ūs m

загад

приказание

iūstē

справядліва, законна

справедливо, законно

iūstus, a, um

справядлівы

справедивый

iuvenīlis, e

юнацкі, малады

юношеский, молодой

iuvenis, is m, f

юнак, дзяўчына

юноша, девушка

iuventūs, ūtis f

маладосць, юнасць

молодость, юность

iuvo, iūvi, iūtum, āre (Acc.)

дапамагаць

помогать

K

Kalendae (=Calendae), ārum f

календы (першы дзень месяца)

календы (первый день месяца)

L

Laberius, a, um

Лаберый (рым. імя)

Лаберий (рим. имя)

Labiēnus, ī m

Лабіен (легат Цэзара)

Лабиен (легат Цезаря)

lābor, lāpsus sum, lābī

слізгаць, спускацца

скользить, спускаться

labor, ōris m

праца, работа

труд, работа

labōriōsus, a, um

працавіты

трудолюбивый

labōro, 1

працаваць

работать

labyrinthos (-us), ī m (грэч.)

лабірынт

лабиринт

lac, lactisn

малако

молоко

Lacedaemonius, ī m = Spartānus, ī m

lacero, 1

раздзіраць, разрываць

раздирать, разрывать

Lacō(n), ōnism

спартанец

спартанец

Lacōnica, aef

Лаконіка

Лаконика

lacrima, aef

сляза

слеза

lacus, ūsm

возера

озеро

Laeca, aem

Лека

Лека

laedo, laesī, laesum, ere

шкодзіць, абражаць

вредить, оскорблять

laetitia, ae f

радасць

радость

laetus, a, um

радасны, задаволены

радостный, довольный

lāmenta, ōrum n

рыданне

рыдание

Lampsacum, ī n

Лампсак (горад)

Лампсак (город)

lāna, aef

шэрсць

шерсть

lapis, idis m

камень

камень

largior, ītus sum, īrī

шчодра абдорваць

щедро одаривать

lātifundium, ī n

вялікае памесце, латыфундый

обширное поместье

Latīnē

па-латыні

по-латыни

Latīnus, a, um

лацінскі

латинский

lātitūdo, inis f

шырыня

ширина

Lātōna, ae f

Латона

Латона

lātro, 1

брахаць

лаять

latro, ōnism(грэч.)

разбойнік

разбойник

lātus, a, um

шырокі

широкий

latus, eris n

бок

сторона

laudo, 1

хваліць

хвалить

laureus, a, um

лаўровы

лавровый

laurus, ī і ūs f

лаўр, лаўровы вянок

лавр, лавровый венок

laus, laudis f

хвала, пахвала, праслаўленне

хвала, похвала, прославление

lavo, lavī, lautum (lavātum), āre

мыць

мыть

lēgātio, ōnisf

пасольства

посольство

lēgātus, ī m

пасол, легат

посол, легат

legio, ōnis f

легіён

легион

lego, lēgi, lēctum, ĕre

чытаць

читать

Lemān(n)us lacus

Леманскае (Жэнеўскае) возера

Леманское (Женевское) озеро

lentē

павольна, паволі

медленно

Lentulus, ī m

Лентул

Лентул

leo, ōnism

леў

лев

Leōnidās (-a), aem

Леанід (цар Спарты)

Леонид (царь Спарты)

lētālis, e

смяротны

смертельный

levis, e

лёгкі

лёгкий

leviter

лёгка

легко

lēx, lēgis f

закон

закон

libenter

ахвотна

охотно

liber, brī m

кніга

книга

līber, era, erum

свабодны

свободный

līberālitās, ātis f

высакароднасць

благородство

līberē

вольна, свабодна

свободно

līberī, ōrumm

дзеці

дети

lībero, 1

вызваляць

освобождать

lībertās, ātisf

свабода

свобода

libertīnus, ī m

вольнаадпушчанік

вольноотпущенник

libīdo, inisf

жаданне

желание

Libitīna, ae f

Лібіціна (багіня смерці), смерць

Либитина (богиня смерти), смерть

licet

хоць, хаця

хотя

licet, licuit (licitum est), ēre

можна, дазволена

позволено, можно

līgneus, a, um

драўляны

деревянный

līmōsus, a, um

мулаваты, балоцісты

илистый, болотистый

lingua, aef

мова; язык

язык

linteum, ī n

палатно, заслона

полотно, завеса

līs, lītis (Gen.pl.: ium) f

спрэчка

спор

littera, ae f

litterae, ārum f

літара

навукі, пісьмо

буква

науки, письмо

lītus, oris n

бераг (мора)

берег (моря)

loca, ōrumn

мясціны, мясцовасць

места, местность

locus, ī m

месца

место

longē

далёка, доўга

далеко, долго

longitūdo, inis f

даўжыня

длина

longus, a, um

доўгі

длинный

loquor, locūtus sum , quī

гаварыць

говорить

lōrīca, aef

панцыр

панцирь

lōtos (lōtus), ī f(грэч.)

лотас

лотос

Lūcius, ī m

Луцый

Луций

Lucrētius, a, um

Лукрэцый (рым. імя)

Лукреций (рим. имя)

lūctus, ūs m

сумная падзея, стогн

прискорбное событие, стенание

Lūcullus, ī m

Лукул

Лукулл

lūdo, lūsī, lūsum, ere

гуляць

играть

lūdus, ī m

гульня; pl. відовішча

игра; pl. зрелища

lūgubris, e

жалобны

траурный

lūmen, inis n

святло, свяціла

свет, светило

lūna, aef

месяц

луна

lupus, ī m

воўк

волк

lūstro, 1

праводзіць агляд

производить осмотр

lūstrum, ī n

ахвяраванне пасля цэнзу; пяцігоддзе

жертвоприношение после ценза; пятилетие

lūx, lūcis f

святло

свет

luxuria, ae f

раскоша, пышнасць; высакамер’е

роскошь, пышность; высокомерие

luxuriēs, ēī f = luxuria

Lycūrgus, ī m

Лікург

Ликург

Lysander, drī m

Лісандр (палкав.)

Лисандр (полководец)

M

Maccius, a, um

Макцый (рым. імя)

Макций (рим. имя)

Macedo, onis m

македонец

македонец

Macedonia, ae f

Македонія

Македония

macto, 1

ахвяраваць

приносить в жертву

Maecēnās, ātism

Мецэнат

Меценат

magis

больш, болей

больше, более

magister, trī m

настаўнік, кіраўнік

учитель, глава

magistra, aef

настаўніца

учительница

magistrātus, ūsm

прадстаўнік улады, магістрат (дзярж. пасада)

представитель власти, магистрат (гос. должность)

magnificus, a, um

пышны, раскош-ны, цудоўны, сла-вуты, прыстойны, высакародны

великолепный, роскошный, знаменитый, благородный

magnopere

вельмі

весьма, очень

magnus, a, um

вялікі

большой

Māia, aef

Майя (багіня вясны)

Майя (богиня весны)

Māiesta, ae f = Māia

māior, ius

старэйшы, большы

старший, больший

māiōrēs, umm

продкі

предки

Māius, ī m

травень

май

male

дрэнна

плохо

maledicus, a, um

зламоўны

злоречивый

malignus, a, um

злосны, зласлівы, гібельны

злобный, гибельный

mālo, māluī, -, mālle

больш жадаць

больше желать

malum, ī n

зло, ліха, няшчасце

зло, несчастье

mālum, ī n

дрэўны плод, яблык

древесный плод, яблоко

malus, a, um

дрэнны

плохой

mando, 1

перадаваць, уручаць

передавать, вручать

māne

раніцай

утром

maneo, mānsī, mānsum, ēre

заставацца

оставаться

manipulus, ī m

жменя, маніпул

горсть, манипул

Mānlius, a, um

Манлій (рым. імя)

Манлий (рим. имя)

manus, ūs f

атрад; рука

отряд; рука

Marathōn, ōnis m, f

Марафон (гарадок Атыкі)

Марафон (городок Аттики)

Marathōnius, a, um

марафонскі

марафонский

Mārcellus, ī m

Марцэл

Марцелл

Mārcius, a, um

Марцый

Марций

Mārcus, ī m

Марк

Марк

mare, is n

мора

море

maritimus, a, um

марскі, прыморскі

морской, приморский

marītus, ī m

муж

муж, супруг

Marius, a, um

Марый (рым. імя)

Марий (римское имя)

Mārs, Mārtism

Марс (бог вайны)

Марс (бог войны)

Mārtius, a, um

марсавы

марсов

Mārtius, ī m

сакавік

март

māter, tris f

маці

мать

māteria, ae f

матэрыя, рэчыва

материал, вещество

mātūrus, a, um

спелы; дачасны, заўчасны

зрелый, спелый; преждевременный

mausōlēum, ī n

маўзалей

мавзолей

maximē

больш за ўсё, вельмі, найбольш, надта

больше всего, в особенности, весьма

maximus, a, um (superl. ад magnus)

medeor, -, ērī

лячыць

лечить, врачевать

Mēdī, ōrumm

мідзяне

мидяне

medicāmentum, ī n

лякарства, лекі

лекарство

medicātus, a, um

лекавы, гаючы

целебный, лечебный

medicīna, ae f

медыцына

медицина

medicus, ī m

лекар, урач

лекарь, врач

medius, a, um

сярэдні, цэнтральны

средний, центральный

Megara, aef

Мегара (горад Грэцыі)

Мегара (город Греции)

Megarēnsis, e

мегарскі

мегарский

mel, mellis n

мёд

мёд

Melpomenē, ēs f (грэч.)

Мельпамена (муза трагедыі)

Мельпомена (муза трагедии)

membrum, ī n

член (цела), pl.: цела; удзельнік

член (тела), pl.: тело; участник

meminī, meminisse

помніць

помнить

memor, oris

які помніць, памятны

помнящий

memoria, ae f

памяць

память

memoro, 1

упамінаць

упоминать

mendāx, ācis

ілжывы

лживый

Menelāus, ī m

Менелай

Менелай

mēns, mentis f

розум, мысленне, думка

ум, мышление, мысль

mēnsis, is (Gen.pl.: ium, um або uum) m

месяц

месяц

mercātor, ōris m

купец, гандляр

купец, торговец

mercātūra, ae f

  mercātūramfacere

гандаль

весці гандаль

торговля

вести торговлю

mercēs, ēdis f

плата, узнагарода

плата, вознаграждение

Mercurius, ī m

Меркурый

Меркурий

mereo, ruī, ritum, ēre

de aliquo bene merērī

заслугоўваць

зрабіць камусьці вялікую паслугу

заслуживать

оказать кому-то большую услугу

merīdiēs, ēī m

поўдзень, сярэдзіна

полдень, юг, середина

meritō

заслужана

заслуженно

meritus, a, um

заслужаны

заслуженный

meritum,  ī  n

заслуга

заслуга

metallum, ī n (грэч.)

метал

металл

mētior, mēnsus sum, metīrī

вымяраць

измерять

metuo, uī, ūtum, ĕre

баяцца, апасацца

бояться, опасаться

metus, ūs m

страх, асцярога

страх, опасение

meus, a, um

мой

мой

migro, 1

перасяляцца

переселяться

mīles, itis m

воін

воин

Mīlēsius, a, um

мілецкі

милетский

mīlitāris, e

воінскі, ваенны

воинский, военный

mīlito, 1

служыць у войску, змагацца

служить в войсках, бороться

mīlle

тысяча

тысяча

Miltiadēs, is i ī m

Мільтыяд

Мильтиад

mīmus, ī m (грэч.)

мім, акцёр

мим, актер

Minerva, ae f

Мінерва

Минерва

minister, trī m

слуга, служка

слуга, служитель

minitor, 1

пагражаць

грозить

minor, ātus sum, ārī

пагражаць

угрожать

minor, minus (compar.ад  parvus)

Mīnōs, ōism

Мінас

Минос

minuo, uī, ūtum, ĕre

памяншаць

уменьшать

mīrābilis, e

дзіўны

удивительный

mīror, ātus sum, ārī

дзівіцца

удивляться

mīrus, a, um

дзіўны

удивительный

misceo, cuī, mixtum, ēre

мяшаць, змешваць

мешать, смешивать

miser, era, erum

няшчасны, жаласны

несчастный, жалкий

miseria, ae f

гора, бяда, цяжкасць

горе, беда, трудность

mitto, mīsī, missum, ere

кідаць, пасылаць, адпраўляць

бросать, посылать, отправлять

mōbilis, e

жвавы, зменлівы

подвижный, переменчивый

mōbilitās, ātisf

пераменлівасць

переменчивость

mōbiliter

шпарка, быстра

проворно, быстро

moderātē

умерана

умеренно

modestē

разважліва, сціпла

рассудительно, скромно

modestia, aef

сціпласць

скромность

modestus, a, um

памяркоўны, разважны, сціплы

умеренный, скромный, рассудительный

modo

толькі

только

modus, ī m

мера; рытм, мелодыя

мера; ритм, мелодия

moenia, ium n

гарадскія сцены

городские стены

molestus, a, um

цяжкі

тягостный

mollis, e

мяккі, лёгкі

мягкий, легкий

moneo, nuī, nitum, ēre

нагадваць, натхняць, угаворваць

напоминать, вдохновлять, уговаривать

mōns, montism

гара

гора

mōnstro, 1

паказваць

показывать, указывать

monumentum, ī n

помнік

памятник

morbus, ī m

хвароба

болезнь

mordāciter

востра, з’едліва

остро, колко

mordeo, momordī, morsum, ēre

кусаць

кусать

morior, mortuus sum, morī

паміраць

умирать

moror, ātus sum, ārī

затрымліваць, замарудзіць

задерживать, замешкаться

mōrōsus, a, um

наравісты, упарты

своенравный, упрямый

mors, mortisf(Abl.:ē і ī)

смерць

смерть

mortālis, e

смяротны

смертный

mortifer, era, erum

смяротны

смертоносный

mortuus, a, um  (part. pf. ад morior)

памерлы

умерший

mos, moris m

mos (moris) est

звычай; закон

ёсць звычай

обычай; закон

существует обычай

mōtus, ūs m

рух

движение

moveo, mōvī, mōtum, ēre

выклікаць, рушыць, кранаць

pass. выступаць у паход

возбуждать, вызывать, трогать

pass. выступать в поход

mox

хутка; пасля, потым

скоро, в скором времени; потом

muliebris, e

жаночы

женский

mulier, eris f

жанчына

женщина

multa

шмат

много

multitūdo, inis f

мноства, маса

множество, масса

multō

намнога

многим, намного

multo, 1

караць

наказывать, карать

multum

шмат

много

multus, a, um

шматлікі

многочисленный

Mummius, a, um

Мумій (рым. імя)

Муммий (рим. имя)

mundus, ī m

свет, сусвет

мир, вселенная

mūnio, 4

умацоўваць

укреплять

mūnītio, ōnis f

умацаванне

укрепление

mūnītus, a, um(part. pf. ад munio)

умацаваны

укрепленный

mūnus, erisn

абавязак, дар, падарунак

обязанность, дар, подарок

rālis, e

m. corōna

сценабітны

вянок, які давалі першаму ўзышоў-шаму на сцены

стенобитный

венок, дававшийся первому взошед-шему на стены

mūrīnus, a, um

звярыны, футравы

звериный, меховой

mūrus, ī m

сцяна

стена

Mūsa, aef(грэч.)

Муза (адна з 9-ці дачок Юпітэра)

Муза (одна из 9-ти дочерей Юпитера)

musca, ae f

муха

муха

mūsculus, ī m

мышка, мышаня

мышка, мышонок

mūsica, ae f (грэч.)

мастацтва Муз

искусство Муз

mūtātio, ōnis f

змена

перемена, изменение

mūto, 1

мяняць

менять

mūtus, a, um

маўклівы

молчаливый

N

nam

а менавіта; таму што, бо

а именно; так как, ибо

nārro, 1

расказваць

рассказывать

nāscor, nātus sum, nāscī

нараджацца

рождаться

Nāsīca, aem

Назіка

Назика

nātio, ōnisf

род, народ, народнасць

род, народ, народность

nato, 1

плаваць

плавать

nātū

ва ўзросце

в возрасте

nātus, a, um

народжаны, які паходзіць

рожденный, происходящий

nātūra, aef

прырода; сут-насць, характар

природа; сущность, характер

nauta, ae m

марак

моряк

nāvālis, e

марскі, карабельны

морской, корабельный

nāvigātio, ōnis f

плаванне, мараплаванне

плавание, мореплавание

nāvigium, ī n

судна

судно

nāvigo, 1

плыць

плыть

nāvis, is f

n. longa

n. oneraria

карабель

ваенны к.

грузавы к.

корабль

военный корабль

грузовое судно

nāvita, aem = nauta

-ne

хіба, няўжо, ці

разве, неужели, ли

Neāpolis, is f

Неапаль

Неаполь

nec=neque

і не

и не

necessārius, a, um

неабходны

необходимый

necesseest

неабходна

необходимо

necessitās, ātis f

неабходнасць

необходимость

necne

ці не

или нет

neco, 1

забіваць

убивать

nefāstus, a, um

забаронены, забаронны

запретный

neglego, lēxī, lēctum, ere

грэбаваць

пренебрегать

nego, 1

адмаўляць

отказывать

negōtium, ī n

дзейнасць, абставіна

деятельность, обстоятельство

nēmo, inis

ніхто, ніводзін, ніякі

никто, ниодин, никакой

Neptūnus, ī m

Нептун

Нептун

neque = nec

і не

и не

nēquitia, ae f

сапсаванасць, легкадумнасць

испорченность, легкомыслие

Nero, ōnis m

Нерон

Нерон

nescio, 4

не знаць, не ведаць

не знать

nescius, a, um

які не ведае, невядомы

незнающий, неведомый

nēve  (=ut ne)

і не

и не

nīdus, ī m

гняздо

гнездо

niger, gra, grum

чорны

чёрный

nihil

нішто, нічога

ничто, ничего

nīl=nihil

Nīlus, ī m

Ніл (рака ў Егіпце)

Нил (река в Египте)

nimis

занадта, вельмі

слишком

nimius, a, um

празмерны

чрезмерный

Nioba, ae і Niobē, ēs f

Ніоба

Ниоба

nisi

калі не, акрамя, хіба толькі

если не, кроме, разве лишь

nītor, nīxus (nīsus) sum, nītī

абапірацца

опираться

nix, nivisf

снег

снег

nōbilis, e

вядомы, славуты

известный, знаменитый

noceo, cuī, citum, ēre

шкодзіць

вредить

noctū

ноччу, уначы

ночью

noctua, ae f

сава

сова

nocturnus, a, um

начны

ночной

nōlo, nōluī, -, nōlle

не жадаць

не желать

nōmen, inis n

імя, назва

имя, название

nōmino, 1

называць

называть

nōn

non solum... sed  etiam

не

не толькі... але і

не

не только... но и

Nōnae, ārum f

ноны (5-ы ці 7-ы дзень месяца)

ноны (5-ый или 7-ой день месяца)

nōndum

яшчэ не

еще не

nōnnūllus, a, um

некаторы, іншы

некоторый, иной

nōsco, nōvī, nōtum, ere

знаёміцца, пазнаваць

знакомиться, познавать

noster, tra, trum

наш

наш

noto, 1

адзначаць, абазначаць

отмечать, обозначать

nōtus, a, um

вядомы

известный

novem

дзевяць

девять

November, bris m

лістапад

ноябрь

novus, a, um

новы

новый

nox, noctisf

ноч

ночь

noxius, a, um

шкодны

вредный

nūbo, nūpsī, nūptum, ere(Dat.)

выходзіць замуж

выходить замуж

nūllus, a, um

ніякі

никакой

Numa Pompilius m

Нума Пампілій (2-і цар Рыма)

Нума Помпилий (2-ой царь Рима)

numero, 1

лічыць

считать

numerus, ī m

лік; лічба; колькасць

число, количество

numquam

ніколі

никогда

nunc

цяпер, сёння

теперь, ныне

nunquam = numquam

nūntio, 1

паведамляць, абвяшчаць

сообщать, извещать, объявлять

nūntium, ī n

вестка, паведамленне

весть, известие

nūntius, ī m

вястун, ганец

вестник, гонец

nūptiae, ārumf

вяселле

свадьба

nux, nucisf

арэх

орех

nympha, aef

німфа

нимфа

O

ob(Acc.)

да, перад, праз, дзеля

к, перед, из-за, для

ob-iicio, iēcī, iectum, ere

кідаць, выдаваць

бросать, выдавать

oblīvīscor, lītus sum, līvīscī

не звяртаць увагі, забываць

не обращать внимания, забывать

obscūro, 1

зацямняць, хаваць

затемнять, скрывать

obscūrus, a, um

цёмны

тёмный

ob-sequor, quūtus (cūtus) sum, sequī

ісці следам, шанаваць

следовать, почитать

ob-servo, 1

назіраць; прытрымлівацца

наблюдать; соблюдать

obses, idis m

заложнік

заложник

ob-sideo, sēdī, sessum, ēre

завалодваць, аблажыць

завладевать, осадить

obsidio, ōnis f

аблога, асада

осада

obsidiōnālis, e

аблогавы

осадный

ob-sto, stitī (stātum), āre

процістаяць

противостоять

ob-strepo, puī, pitum, ere

шумець

шуметь

ob-struo, strūxī, stūctum, ere

узводзіць, загрувашчваць

воздвигать, загромождать

ob-sum, ob-fuī iof-fuī, ob-esse

процідзейнічаць, шкодзіць

противодействовать, вредить

ob-tempero, 1

пакарацца

подчиняться

ob-tineo, tinuī, tentum, ēre

валодаць, набываць

владеть, получать

obviam

насустрач

навстречу

obvius, a, um

які ідзе насустрач

идущий навстречу

occāsio, ōnisf

выпадак, нагода

случай, повод

oc-cīdo, cīdī, cīsum, ere

забіваць

убивать

oc-cido, cidī, casum, ere

гінуць, паміраць

падать, погибать

occulto, 1

хаваць, утойваць

прятать, скрывать

oc-cupo, 1

захопліваць

захватывать

oc-curro, currī (cucurrī), cursum, ere

бегчы насустрач

бежать навстречу

Ōceanus, ī m

Акіян

Океан

Octāviānus, ī m

Актавіян

Октавиан

octō

восем

восемь

Octōber, brism

кастрычнік

октябрь

oculus, ī m

вока

глаз

ōdī, -, ōdisse

ненавідзець

ненавидеть

odium, ī n

нянавісць, варожасць

ненависть, вражда

odor, ōris m

пах

запах

odōrātus, a, um

пахучы, духмяны

душистый

Oedipus, pī i podis m

Эдзіп (цар Фіў)

Эдип (царь Фив)

of-fero, ob-tulī,            ob-lātum, of-ferre

прад'яўляць, даваць

представлять, доставлять

officīna, ae f

аптэка

аптека

officium, ī n

абавязак

обязанность

Ōgygius, a, um

агігавы, фіванскі

огигов, фиванский

ōlim

калісьці, некалі

когда-то, некогда

olīva, ae f

аліва, масліна

оливка, маслина, олива

Olympia, ae f

Алімпія

Олимпия

Olympia, ōrum n

алімпійскія гульні

олимпийские игры

Olympias, adis f

Алімпіяда

Олимпиада

Olympus, ī m

Алімп

Олимп

Olynthus, ī m

Алінф (горад Македоніі)

Олинф (город Македонии)

ōmen, inis n

знак, адзнака

знак, знамение

omnīnō

поўнасцю, усяго

полностью, всего

omnipotēns, entis

усёмагутны

всемогущий

omnis, e

усякі, увесь

всякий, весь

onero, 1

нагружаць

нагружать

onus, eris n

цяжар

бремя, тягость

opera, aef

праца, намаганне

труд, усилие

opīnio, ōnisf

думка, погляд, меркаванне

мнение, взгляд

oportet, uit, -, ēre

трэба, належыць, неабходна

нужно, надлежит, следует

oppidum, ī n

умацаванне, горад

укрепление, город

op-pleo, plēvī, plētum, ēre

напаўняць

наполнять

opportūnus, a, um

зручны

удобный

op-primo, pressī, pressum, ere

сціскаць, знішчаць; прыгнятаць

сжимать, уничтожать; подавлять, угнетать

oppūgnātio, ōnis f

аблога, штурм

осада, штурм

op-pūgno, 1

нападаць, атакаваць

нападать, атаковать

ops, opisf

магутнасць, улада

могущество, власть

opto, 1

жадаць

желать

opulentus, a, um

заможны, маёмны

состоятельный, имущий

opusn (нескл.)

патрэба

потребность, надобность

opus, eris n

работа, праца, тварэнне, твор, заняцце, дзей-насць, намаганне

работа, труд, творение, занятие, деятельность, усилие

ōra, ae f 

o. maritima

край, мяжа, бераг, прыбярэжная вобласць

прымор’е

край, граница, берег, прибрежная область

приморье

ōrāculum, ī n

аракул, храм, прароцтва

оракул, храм, прорицание

ōrātio, ōnis f

прамова, зварот

речь, обращение

ōrātor, ōris m

прамоўца

оратор

orba, ae f

удава

вдова

orbus, a, um

пазбаўлены, бяздзетны

лишенный, бездетный

ōrdo, inis m

рад; саслоўе

ряд; сословие

Orestēs, ae i is m

Арэст (сын Агамемнана)

Орест (сын Агамемнона)

Orgetorix, īgis m

Аргеторыг

Оргеториг

orīgo, inis f

паходжанне, пачатак

происхождение, начало

orior, ortus sum, īrī

паўставаць, пачынацца

вставать, начинаться

orno, 1

упрыгожваць

украшать

ōro, 1

прасіць, маліць

просить, молить

Ōrōpos (-us), ī f

Ароп (горад Беотыі)

Ороп (город Беотии)

Orpheus, eī i eos m

Арфей (міф. паэт і спявак)

Орфей (миф. поэт и певец)

ōs, ōris n

рот; мова, слова, размова

рот; речь, разговор

os, ossis n

костка

кость

ōsculum, ī n

пацалунак

поцелуй

ostendo, tendī, tentum, ere

адкрываць

открывать

ōstium, ī n

уваход, дзверы, вароты; вусце

вход, дверь, ворота; устье

ōtium, ī n

вольны час, адпачынак

досуг, отдых

Ovidius, a, um

Авідзій

Овидий

ovis, is f

авечка

овца

P

pāco, 1

уціхамірваць, рабіць мірным

усмирять, делать мирным

paedagōgus, ī m (грэч.)

слуга, настаўнік

слуга, учитель

paeninsula, ae f

паўвостраў

полуостров

pāgus, ī m

паг, вобласць, сельская суполка

паг, область, сельская община

palam

адкрыта

открыто

palma, ae f

пальма (фінікавая)

пальма (финиковая)

pānis, ism  (Gen.pl.: um  i ium)

хлеб

хлеб

papӯrus, ī m, f(грэч.)

папірус

папирус

pār, paris

роўны, аднолькавы

равный

parco, pepercī, –, ere (Dat.)

шкадаваць, літаваць

жалеть, щадить

parēns, entis(Gen.pl.: um i ium) m, f

бацька (адзін з бацькоў)

родитель (один из родителей)

pāreo, uī, itum, ēre

падпарадкоўвацца

подчиняться

pariēs, etism

сцяна

стена

pario, peperī, par(i)tum, ere

нараджаць, дасягаць

рождать, достигать

Paris, idis m

Парыс

Парис

pariter

аднолькава

равно, одинаково

Parmeniō(n),  ōnism

Парменіон (палкаводзец)

Парменион (полководец)

paro, 1

рыхтаваць, ствараць

готовить, создавать

Parrhasius, ī m

Парасій (грэч. мастак)

Паррасий (греч. живописец)

pars, partis f

частка

часть

parsimōnia, ae f

беражлівасць

бережливость

particeps, ipis

той, які прымае ўдзел, які мае дачыненне

принимающий участие, причастный

partim

часткова

отчасти

partio, 4 і  partior, ītus sum, īrī

дзяліць

делить

parum

мала, недастаткова

мало, недостаточно

parvum, ī n 

parvi aestimāre

невялікая колькасць

не прыдаваць вялікага значэння

небольшое количество

не придавать большого значения

parvus, a, um

малы

малый

pāsco, pāvi, pāstum, ĕre

пасвіць

пасти

passim

у розных месцах, усюды

в разных местах, всюду

passus, ūs m

mille passūs

крок

рымская міля

шаг

римская миля

pāstor, ōris m

пастух

пастух

patefacio, fēcī, factum, ere

раскрываць

раскрывать

pateo, uī, –, ēre

быць адкрытым, распасцірацца

быть открытым, простираться

pater, tris m

patres conscripti

бацька

отец

patienter

цярпліва

терпеливо

patientia, aef

цярплівасць, цярпенне

терпеливость, терпение

patior, passus sum, patī

цярпець, пакутаваць

терпеть, страдать

patria, aef

радзіма

родина

patrimōnium, ī n

маёмасць, спадчына

имущество, наследство

patrius, a, um

бацькоўскі

отцовский

Patroclus, ī m

Патрокл

Патрокл

patrōna, aef

заступніца, апякунка

покровительница

paucitās, ātis f

невялікая колькасць

небольшое количество

paulō

некалькі, крыху, трохі

немногим, несколько

Paulus, ī m

Паўл

Павл

pauper, eris

бедны, немаёмны

бедный, неимущий

paupertās, ātis f

беднасць

бедность

pāx, pācis f

мір, спакой

мир

peccātor, ōris m

грэшнік

грешник

pecco, 1

здзяйсняць правіннасць

совершать проступок

pectus, oris n

грудзі

грудь

pecūnia, ae f

маёмасць, грошы

имущество, деньги

pecus, oris n

дробная жывёла; авечкі

мелкий скот; овцы

pedes, itis m

пехацінец

пехотинец

peditātus, ūs m

пяхота

пехота

Pedius, a, um

Педый (рым.  імя)

Педий (римское имя)

Pēleus, eī i eos m

Пелей

Пелей

pellis, is f

скура, футра

шкура, мех

pello, pepulī, pulsum, ere

біць, паражаць

бить, поражать

Pelopidās, ae m

Пелапід (палкаводзец)

Пелопид (полководец)

Peloponnēsius, a, um

пелапанескі

пелопоннесский

Peloponnēsus  (-os),  ī  f

Пелапанес

Пелопоннес

Pēnelopē, ēsf(Abl.: -e)

Пенелопа (жонка Адысея)

Пенелопа (жена Одиссея)

penetro, 1

дасягаць

достигать

penna, ae f

пяро

перо

pēnūria, ae f

нястача, недахоп

недостаток, нехватка

per(Acc.)

праз, па, дзеля, з дапамогай

через, по, ради, с помощью

peragro, 1

праходзіць, абыходзіць

проходить, обходить

perditus, a, um

распусны

распутный

per-do, didī, ditum, ere

губіць, нішчыць

губить

per-dūco, dūxī, ductum, ere

прыводзіць; пра-водзіць, будаваць

приводить; проводить, строить

peregrīnor, 1

вандраваць, падарожнічаць

странствовать, путешествовать

peregrīnus, a, um

чужаземны

иноземный, иностранный

perennis, e

нязменны, моцны

неизменный, прочный

per-eo, iī (īvī), itum, īre

гінуць

гибнуть

per-ficio, fēcī, fectum, ere

рыхтаваць, завяр-шаць, дасягаць

готовить, завершать, достигать

Periander i Periandrus, drī m

Перыяндр (цар Карынфа)

Периандр (царь Коринфа)

perīculōsus, a, um

небяспечны

опасный

perīculum, ī n

небяспека

опасность

perincommodē

вельмі нязручна

весьма неудобно

periodus, ī f

перыяд

период

perītus, a, um

вопытны, дасведчаны

опытный, знающий

permagnus, a, um

вельмі вялікі, вялізны

очень большой, огромный

per-moveo, mōvī, mōtum, ēre

хваляваць

волновать

permultus, a, um

вельмі многія

весьма многие

perniciēs, ēī f

знішчэнне, гібель

уничтожение, гибель

perniciōsus, a, um

згубны, небяспечны

губительный, опасный

per-petior, pessus sum, petī

пераносіць, цярпець

переносить, терпеть

perpetuō

безупынна

беспрерывно

perpetuus, a, um

безупынны

беспрерывный

Persa, ae m

перс

перс

per-sequor, secūtus sum, sequī

суправаджаць, праследаваць

сопровождать, преследовать

Perseus,ei i eos m

Персей

Персей

persōna, ae f

маска, асоба

маска, лицо

perspicuus, a, um

відавочны, ясны

очевидный, ясный

persuādeo, suāsī, suāsum, ēre

пераконваць, упэўніваць

убеждать, уверять

perterreo, uī, itum, ēre

страшыць

устрашать

pertinācia, ae f

упартасць

упрямство, упорство

per-tineo, tinuī, -, ēre

распасцірацца, дасягаць

простираться, достигать

per-turbo, 1

прыводзіць у беспарадак

приводить в беспорядок

per-venio, venī, ventum, īre

прыходзіць, прыбываць

приходить, прибывать

pēs, pedis m

нага; рымскі фут

нога; римский фут

peto, īvī (iī),  ītum, ere

дамагацца, імкнуцца

добиваться, стремиться

Phaeāces, um m

феакі (міф. племя)

феаки (мифич. племя)

Phaedrus, ī m

Федр (рымскі байкар)

Федр (римский баснописец)

phalanx, angis f

фаланга

фаланга

pharetra, ae f (грэч.)

калчан

колчан

pharmaceuta, aem

фармацэўт

фармацевт

Pharnacēs, ism

Фарнак (цар Понта)

Фарнак (царь Понта)

Phāsis, is m

Фасіда (рака; сёння Рыоні)

Фасида (река; ныне Риони)

Philippus, ī m

Філіп (цар Македоніі)

Филипп (царь Македонии)

philosophia, ae f (грэч.)

філасофія

философия

philosophus, ī m

філосаф

философ

Phōciōn, ōnism

Факіён (афінскі палкаводзец)

Фокион (афинский полководец)

Phoebidās, ae m

Фебід (палкаводзец)

Фебид (полководец)

Phoenīces, um m

фінікіяне

финикияне

Phoenīx, īcism

фінікіянец

финикиянин

Phrygia, aef

Фрыгія (краіна M.Азіі)

Фригия (страна M.Азии)

pictor, ōris m

жывапісец

живописец

pictūra, ae f

карціна

картина

piger, gra, grum

лянівы

ленивый

pīlum, ī n

кідальнае кап’ё, дроцік

метательное копьё, дротик

pingo, pīnxī, pictum, ere

маляваць

рисовать

pinguis, e

тлусты, сыты

жирный, упитанный

piscis, is m

рыба

рыба

Pīsistratus, ī m

Пісістрат

Писистрат

placeo, cuī, citum, ēre

падабацца

нравиться

plāco, 1

супакойваць, задобрываць

успокаивать, задабривать

plānitiēs, ēī f

раўніна

равнина

planta, aef

расліна

растение

Platō(n), ōnis m

Платон (філосаф., вучань Сакрата)

Платон (философ, ученик Сократа)

plaustrum, ī n

павозка, калёсы, воз

повозка, телега, воз

Plautus, ī m

Плаўт (рымскі камедыёграф)

Плавт (римский комедиограф)

plēbēius, a, um

прастанародны

простонародный

plēbs, plēbisf

просты народ, плебс

простой народ, плебс

plēnus, a, um

поўны

полный

plērumque

у большасці, звычайна

большей частью, обычно

plērusque, plēraque, plērumque

большасць

большая часть, большинство

Plīnius, a, um

Пліній (рым. імя)

Плиний (рим. имя)

plōro, 1

рыдаць, горка плакаць

рыдать, горько плакать

plūma, aef

пяро, перца; pl. апярэнне

перышко; pl. оперение

pluo, pluī, -, ere

ісці (аб дажджы)

идти (о дожде)

plūs, plūris n

большая колькасць, больш, болей

большее количество, больше

Plūtō, ōnism

Плутон

Плутон

pōculum, ī n

бокал, чаша, келіх

бокал, чаша

poēma, atisn(грэч.)

паэма, верш

поэма, стихотворение

poena, ae f

кара, спагнанне

наказание, взыскание

poēta, aem(грэч.)

паэт

поэт

polliceor, licitus sum, ērī

абяцаць

обещать

Polus, ī m

Пол

Пол

Polycratēs, is m

Палікрат (тыран Самаса)

Поликрат (тиран Самоса)

pompa, aef(грэч.)

працэсія, урачыстае шэсце

процессия, торжественное шествие

Pompēiī, ōrum m

Пампеі (горад)

Помпеи (город)

Pompēius, a, um

Пампей (рым. імя)

Помпей (рим. имя)

pōmum, ī n

плод, яблык

плод, яблоко

pōno, posuī (posīvī), positum, ere

класці, разбіваць, размяшчаць

класть, разбивать, располагать

pōns,  pontis m

мост

мост

Рonticus, a, um

пантыйскі

понтийский

pontifex, icis m

жрэц, пантыфік

жрец, понтифик

Pontius Pīlātus

Понтый Пілат

Понтий Пилат

Pontus, ī m

Понт=Чорнае мора

Понт=Черное море

populāris, e

народны, папулярны

народный, популярный

pōpulus, ī f

таполя

тополь

populus, ī m

народ

народ

porta, aef

вароты

ворота

porto, 1

насіць, дастаўляць

носить, доставлять

portula, ae f

невялікія вароты

небольшие ворота

portūs, ūsm

порт, гавань

порт, гавань

possessio, ōnis f

валоданне, уласнасць

владение, собственность

pos-sum, potuī, –, posse

магчы, быць у стане

мочь, быть в состоянии

post

пасля, пазней

после, позже

post(Acc.)

за, пасля

за, после

posteā

пасля таго, потым

после того, потом

posteritās, ātis f

будучыня

будущность

posterus, era, erum

наступны, далейшы

следующий, последующий

postquam

пасля таго як

после того как

postrēmo

нарэшце

наконец

postulo, 1

дамагацца, прасіць, вымагаць

требовать, испрашивать

potēns, entis

моцны, магутны

сильный, могущественный

potentia, aef

сіла, моц

сила, мощь

potestās, ātisf

potestātemfacere

сіла, улада

даць магчымасць

сила, власть

дать возможность

pōtio, ōnisf

піццё, пітво

питьё

potior, ius

лепшы

предпочтительный, лучшый

potius

хутчэй, лепш

скорее, лучше

potior, tītus sum, īrī

авалодваць, захопліваць

овладевать, захватывать

praebeo, buī, bitum, ēre

даваць

давать, доставлять

praeceptor, ōrism

настаўнік

наставник

praeceptum, ī n

павучанне

наставление

prae-cipio, cēpī, ceptum, ere

прадугадваць, апярэджваць

предвосхищать

praecipito, 1

укідаць

ввергать

praecipuē

пераважна

преимущественно

praeclārē

цудоўна

прекрасно

praeclārus, a, um

надзвычайны, слаўны, цудоўны

славный, прекрас-ный,  замечательный

praeda, ae f

здабыча

добыча

prae-dīco, dīxī, dictum, ere

прадказваць, папярэджваць

предсказывать, предупреждать

praedor, ātus sum, ārī

грабіць, рабаваць

грабить, разбойничать

prae-facio, fēcī, fāctum, ere

ставіць на чале, рабіць начальнікам

ставить во главе, делать начальником

praefectus, ī m

прэфект, начальнік, галава

префект, начальник, глава

prae-fero, tulī, lātum, ferre

аддаваць перавагу, выяўляць

предпочитать, обнаруживать

prae-mitto, mīsī, missum, ere

апярэджваць, вы-сылаць наперад

высылать вперед, предварять

praemium, ī n

узнагарода

награда, вознаграждение

prae-paro, 1

рыхтаваць, падрыхтоўваць

готовить, подготовлять

prae-rumpo, rūpī, ruptum, ere

адрываць

отрываць

praeruptus, a, um

круты, стромкі

крутой, отвесный

praesēns, entis

цяперашні, су-часны, прысутны

нынешний, присутствующий

praesertim

асабліва

особенно

prae-sideo, sēdī, sessum, ēre

кіраваць

руководить

praesidium, ī n

абарона, ахова, апора

защита, оплот

prae-stat (impers.)

найлепш, лепш

предпочтительнее, лучше

prae-sto, stitī, stitum, āre

стаяць наперадзе; аддаваць перавагу, быць лепшым, пераўзыходзіць; выяўляць, захоўваць

стоять впереди; предпочитать, быть лучше, превосходить; проявлять, сохранять

prae-sum, fuī, esse

узначальваць

возглавлять

praeter(Acc.)

акрамя, звыш

кроме, сверх

praetereā

акрамя гэтага

кроме того

praeter-eo, iī, itum, īre

праходзіць, мі-наць, прапускаць

проходить, упускать, миновать, пропускать

praeteritus a, um

мінулы

прошедший, прошлый

praeterquam

акрамя

кроме

praetor, ōris m

p. urbānus 

p. peregrīnus

прэтар; кіраўнік, правадыр

п. у справах рым-скіх грамадзян

п. у справах чужаземцаў

претор; предводитель

п. по делам римских граждан

п. по делам иностранцев

prātum, ī n

луг

луг

prāvus, a, um

злы, дрэнны

злой, плохой

precēs, umf

маленне, просьба

мольба, просьба

premo, pressī, pressum, ere

сціскаць, ціснуць

давить, теснить

prex, precis f гл. precēs, um f

Priamus, ī m

Прыам

Приам

prīmō

спачатку

сперва, вначале

prīmum

спачатку, па-першае

сначала, во-первых

prīmus, a, um

першы

первый

prīnceps, ipis

першы, галоўны

первый, главный

prīnceps, ipism,f

кіраўнік

руководитель

prīncipātus, ūsm

першынство, імператарская ўлада

первенство, императорская власть

prīncipium, ī n

пачатак

начало

prior, prius

пярэдні, папярэдні

передний, предыдущий

prīstinus, a, um

былы, мінулы

прежний

prīvātus, a, um

прыватны

частный

privo, 1

пазбаўляць

лишать

pro(Abl.)

за, замест, як

за, вместо, как

probo, 1

выпрабоўваць, правяраць

испытывать, пробовать

probus, a, um

прыстойны, сумленны

порядочный, честный

prō-cēdo, cessī, cessum, ere

рухацца наперад

продвигаться

procella, ae f

моцная бура

сильная буря

prō-clāmo, 1

абвяшчаць

провозглашать

procul

удалечыні, воддаль, далёка

вдали, поодаль, далеко

procus, ī m

жаніх

жених

prōd-eo, iī, itum, īre

выходзіць

выходить

prōditio, ōnis f

здрадніцтва, здрада

предательство, измена

prōditor, ōris m

здраднік

предатель

prō-do, didī, ditum, ere

зраджаць

предавать

prō-dūco, dūxī, ductum, ere

праводзіць, доўжыцца

проводить, тянуть

proelium, ī n

бітва

сражение, битва

profectio, ōnisf

адыход, ад'езд

уход, отъезд

professor, ōris m

выкладчык

преподаватель

profēstus, a, um

будзённы

будничный

pro-ficīscor, fectus sum, ficīscī

адпраўляцца

отправляться

prō-fluo, flūxī, flūxum, ere

цячы

течь

pro-fugio, fūgī, fugitum, ere

бегчы, уцякаць

бежать, убегать

pro-fundo, fūdī, fūsum, ere

растрачваць

расточать, тратить

profundus, a, um

глыбокі

глубокий

pro-hibeo, buī, bitum, ēre

стрымліваць

удерживать

pro-iicio, iēcī, iectum, ere

кідаць

бросать

Promētheus, eī іeosm

Праметэй

Прометей

prō-mitto, mīsī, missum, ere

абяцаць

обещать

prōmo, prōmpsi, prōmptum, ĕre

вымаць, даставаць

вынимать, доставать

prope(Acc.)

паблізу, каля, блізка

близ, около, вблизи

prope adv.

блізка, паблізу

близко, вблизи

prō-pendeo, pendī, pēnsum, ēre

схіляцца

склоняться

prōpēnsus, a, um

схільны

склонный

propero, 1

спяшацца

спешить

proprius, a, um

неад'емны, уласны

неотъемлемый, собственный

propter(Acc.)

паблізу, побач; праз

близ, рядом; из-за

proptereā

па гэтай прычыне, таму

по этой причине, поэтому

prō-pulso, 1

адбіваць

отражать, отбивать

Proserpina, aef

Празерпіна

Прозерпина

prōsterno, strāvī, strātum, ere

кідаць, валіць

бросать, повергать

prō-sum, prō-fuī (prō-futūrus), prō-desse

дапамагаць

помогать

prō-tego, tēxī, tēctum, ere

абараняць, ахоўваць

защищать

Prōtesilāus, ī m

Пратэсілай

Протесилай

prōverbium, ī n

прыказка

пословица

prōvincia, aef

правінцыя

провинция

prō-voco, 1

выклікаць

вызывать

proximī, ōrumm

самыя блізкія суседзі

ближайшие соседи

proximus, a, um

самы блізкі, бліжэйшы

ближайший

prūdēns, entis

разумны

разумный

prūdenter

разважліва

благоразумно, рассудительно

prūdentia, ae f

прадбачанне, разважнасць

предвидение, рассудительность

Prūsiās, aem

Прусі (цар Віфініі)

Прусий (царь Вифинии)

pūblicus, a, um

грамадскі, народны

общественный, народный

pudet, uit (puditum est), ēre mep.

сорамна 

мне сорамна

стыдно 

мне стыдно

pudīcitia, ae f

сціпласць

скромность

puella, ae f

дзяўчына

девушка

puer, erī m

дзіця, хлопчык

ребёнок, мальчик

pūgio, ōnis m

кінжал

кинжал

pugna, ae f

бітва

битва

pugno, 1

біцца, змагацца

биться, сражаться

pulcher, chra, chrum

прыгожы

красивый

pulchrē

прыгожа, цудоўна

красиво, прекрасно

pulchritūdo, inis f

прыгажосць

красота

pullus, ī m

дзіцяня, птушаня

детёныш, птенец

pulvis, eris m

пясок

песок

pūmilio, ōnis m, f

карлік, карліца

карлик, карлица

pungo, pupugī, pūnctum, ere

калоць

колоть

pūnio, 4

караць

наказывать, карать

puppis, is f

карма

корма

puter, tris, tre

гнілы

гнилой

puto, 1

думаць, лічыць

думать, считать

Pydna, ae f

Підна (горад Македоніі)

Пидна (город Македонии)

pyramis, idis  (Acc.pl.: idas)  f (грэч.)

піраміда

пирамида

Pyrrhus, ī m

Пір (цар Эпіра)

Пирр (царь Эпира)

Pythagorās, ae m

Піфагор (грэч. філосаф)

Пифагор (греч. философ)

Pythia, ae f

Піфія (жрыца Апалона)

Пифия (жрица Аполлона)

Q

quā adv.

дзе

где

quadrātus, a, um

чатырохвугольны

четырехугольный

quaero, sīvī, sītum, ere

шукаць

искать

quaestor, ōris m

квестар

квестор

quaestus, ūsm

промысел, прафесія

промысел, профессия

quam

як, чым, насколькі

как, чем, насколько

quamquam

хоць

хотя

quamvīs

хоць

хотя

quandō

калі

когда

quantō

наколькі

насколько

quantus, a, um

які вялікі

какой большой

quārē

як, чаму

как, почему

quārtus, a, um

чацвёрты

четвертый

quasi

нібы, быццам, нібыта

словно, как будто

quattuor

чатыры

четыре

quattuordecim

чатырнаццаць

четырнадцать

-que

і

и

quercus, ūs f

дуб

дуб

queror, questus sum, querī

скардзіцца

жаловаться

questus, ūsm

даход, прафесія

доход, профессия

quī, quae, quod

каторы, які, хто

который, какой, кто

quia

таму што

потому что

quīdam, quaedam, quoddam(adi.),quiddam(subst.)

хтосьці, нейкі

некто, некоторый, кто-то

quidem

ж, жа, пры тым, хоць

же, притом, хотя

quiēs, ētis f

спачын, адпачынак

покой, отдых

quīlibet, quaelibet, quodlibet

кожны, любы

каждый, любой

Quīntīlis, is m

пяты (месяц)

пятый (месяц)

Quīntus, ī m

Квінт

Квинт

quis, quid

хто, каторы, што

кто, который, что

quisnam, quidnam

хто ж, што ж

кто же, что же

quisque, quaeque, quodque (adi.)

quidque (subst.)

кожны, усякі

каждый, всякий

quisquis, quidquid

хто б ні, што б ні

кто бы ни, что бы ни

quīvīs, quaevīs, quodvīs(adi.)  quidvīs(subst.)

абы-хто, любы

какой-угодно, любой

quō

куды; чым

куда; чем

quoad

да таго часу, пакуль

до тех пор, пока

quod

таму што

потому что

quod(гл. qui)

што, каторае

что, которое

quōmodo

якім чынам, як

как, каким образом

quondam

некалі, калісьці

некогда

quōniam

так як, таму што

так как, потому что

quoque

таксама

также

quot

колькі

сколько

quotannīs

штогод

ежегодно

quotīdiānus, a, um

штодзённы

повседневный

quotiē(n)s

колькі разоў

сколько раз

quoūsque

дакуль

до каких пор, доколь

quum = cum coni.

R

rādīx, īcis f

корань

корень

rāna, aef

жаба

лягушка

rapio, rapuī, raptum, ere

хапаць, выкрадаць; хутка мінаць

хватать, похищать; быстро уносить

rārō

рэдка

редко

rārus, a, um

рэдкі

редкий

ratio, ōnis f

розум, прынцып, сэнс, падлік, лік, рахунак

рассудок, разум, принцип, смысл, счет

re-cēdo, cessī, cessum, ere

адыходзіць назад, адступаць

уходить назад, отступать

recēns, entis

свежы, малады

свежий, молодой

re-cipio, cēpī, ceptum, ere

прымаць

принимать

re-creo, 1

аднаўляць, умацоўваць

восстанавливать, укреплять

rēctē

правільна, шчыра, прама; умела

правильно, откровенно, прямо; искусно

rēctum, ī n

правільнае, справядлівае

правильное, справедливое

rēctus, a, um

прамы, правільны, справядлівы

прямой, правильный, справедливый

re-cūso, 1

адхіляць

отклонять

red-do, didī, ditum, ere

вяртаць, ператвараць

возвращать, превращать

red-eo, iī, itum, īre

вяртацца

возвращаться

red-igo, ēgī, āctum, ere  

in potestātem suam r.

адганяць, прыводзіць

падпарадкоўваць сваёй уладзе

отгонять, приводить 

подчинять своей власти

reditus, ūs m

вяртанне

возвращение

re-dūco, dūxī, ductum, ere

адводзіць назад, вяртаць

отводить назад, возвращать

rēgālis, e

царскі, царственны

царский, царственный

rēgīna, aef

царыца

царица

regio, ōnisf

краіна, край, вобласць

страна, край, область

rēgno, 1

цараваць, уладарыць

царствовать,властвовать

rēgnum, ī n

царства, дзяржава

царство, государство

rego, rēxī, rēctum, ere

кіраваць

управлять

Rēgulus, ī m

Рэгул

Регул

rēgulus, ī m

царок, цар невялікай дзяржавы

царек, царь небольшого государства

re-lēgo, 1

адпраўляць, ссылаць

отправлять, ссылать

relictus part. pf. ад relinquo

re-linquo, līquī, lictum, ere

пакідаць, кідаць

оставлять, бросать

reliquiae, ārumf

астанкі

останки

reliquus, a, um

астатні

остальной

re-maneo, mānsī, mānsum,  ēre

заставацца

оставаться

remedium, ī n

лякарства, сродак

лекарство, средство

re-migro, 1

вяртацца

возвращаться

remissio, ōnis f

прабачэнне, да-раванне [даўгоў]

прощение

re-mitto, mīsī, missum, ere

адсылаць, адпускаць

отсылать, отпускать

remōtus, a, um

аддалены, далёкі

отдалённый, дальний

re-moveo, mōvī, mōtum, ēre

адсоўваць, устараняць, аддаляць

отодвигать, устранять, удалять

Remus, ī m

Рэм (брат Ромула)

Рем (брат Ромула)

re-novo, 1

аднаўляць

возобновлять

reor, ratus sum, rērī

лічыць, думаць

считать, думать

re-patrio, āvī, -, āre

вяртацца на радзіму

возвращаться  на родину

re-pello, pulī, pulsum, ere

адбіваць, прага-няць, адганяць, адкідаць

отражать,  отгонять, прогонять, отбрасывать

reperio, repperī, repertum, īre

знаходзіць (зноў)

находить (вновь)

re-peto, petīvi, petītum, ĕre

паўтараць; вяртацца

повторять; возвращаться

re-porto, 1

victoriam r. ab (de, ex) aliquo

несці назад

здабываць пера-могу над кімсьці

нести назад

одерживать победу над кем-либо

re-pudio, 1

адхіляць

отвергать

re-quīro, quīsīvī, quīsītum, ere

знаходзіць, даследаваць

отыскивать, исследовать

rēs, reī f

рэч, абставіна, справа

вещь, обстоятельство, дело

re-scindo, scidī, scissum, ere

разбураць

разрушать

re-scrībo, scrīpsī, scrīptum, ere

адказваць пісьмова

отвечать письменно

re-sisto, stitī, -, ere

супрацьстаяць, супраціўляцца

противостоять, сопротивляться

re-spicio, spēxī, spectum, ere

аглядацца

оглядываться

re-spondeo, spondī, spōnsum, ēre

адказваць

отвечать

respōnsum, ī n

адказ

ответ

re-stinguo, stīnxī, stīnctum, ere

тушыць, гасіць

тушить, гасить

re-stituo, uī, ūtum, ere

аднаўляць

восстанавливать, возобновлять

re-surgo, surrēxī, surrēctum, ere

уваскрасаць

воскресать

resurrēctio, ōnisf

уваскрасенне

воскресение

rēte, is n (Abl.: e)

сетка, невад

сеть, невод

re-tento, 1

утрымліваць, спыняць

удерживать, останавливать

re-tineo, tinuī, tentum, ēre

утрымліваць, затрымліваць

удерживать, задерживать

re-traho, trāxī, tractum, ere

цягнуць назад, вяртаць

тянуть назад, возвращать

reus, ī m

падсудны

подсудимый

re-verto, vertī, versum, ere = re-vertor

re-vertor, versus sum (часцей revertī), revertī

вяртацца

возвращаться

re-voco, 1

зноў клікаць, адклікаць

вновь призывать, отзывать

rēx, rēgis m

цар

царь

Rhēnus, ī m

Рэйн

Рейн

Rhodanus, ī m

Радан (рака ў Галіі)

Родан (река в Галлии)

rīdeo, rīsī, rīsum, ēre

смяяцца

смеяться

rīpa, aef

бераг (ракі)

берег (реки)

Rīphaeus, a, um

рыфейскі

рифейский

rīsus, ūs m

смех

смех

rītus, ūs m

рытуал, абрад

ритуал, обряд

rīvulus, ī m

ручаёк

ручеёк

rīvus, ī m

ручай

ручей

rōbur, oris n

моц, сіла

крепость, сила

rōbustus, a, um

моцны, дужы

крепкий, сильный

rogo, 1

пытаць, упрошваць

спрашивать, упрашивать

rogus, ī m

агонь, касцёр

костёр

Rōma, aef

Рым

Рим

Rōmānus, a, um

рымскі

римский

Rōmānus, ī, m

рымлянін

римлянин

rosa, aef

ружа

роза

Rōmulus, ī m

Ромул

Ромул

rotundus, a, um

круглы

круглый

Rubicō(n), ōnism

Рубікон (рака)

Рубикон (река)

rumpo, rūpī, ruptum, ere

разрываць

разрывать

rūpēs, isf

скала, уцёс

скала, утёс

rūrsus

назад

назад, обратно

rūsticus, a, um

вясковы

деревенский

S

Sabīnī, ōrum, m

сабіняне

сабиняне

sacer, cra, crum

прысвечаны, святы

посвященный, святой

sacerdōs, ōtis m, f

жрэц, жрыца

жрец, жрица

sacrificium, ī n

ахвяра, ахвяра-прынашэнне

жертва, жертвоприношение

sacrifico, 1

здзяйсняць ахвя-рапрынашэнне

совершать жертвоприношение

saeculum, ī n

пакаленне, век, перыяд

поколение, век, период

saepe

часта

часто

saevus, a, um

люты

свирепый

sagitta, ae f

страла

стрела

sāl, salism

соль

соль

Salamis, īnis (Acc. -īna) f

Саламін (востраў)

Саламин (остров)

salsus, a, um

салёны

солёный

saltus, ūs m

лясістае месца

лесистое место

salūber, bris, bre

гаючы, лекавы, здаровы

целительный, целебный

salūs, ūtisf

здароўе, дабро,па-ратунак, карысць

здоровье, благо, спасение

salūto, 1

прывітаць, вітаць

приветствовать

salvus, a, um

непашкоджаны, цэлы

невредимый, целый

Samius, a, um

самоскі

самосский

Samnīs, ītism

самніт

самнит

SamosiSamus, ī f

Самас (востраў)

Самос (остров)

sancio, sānxī, sānctum, īre

узаконьваць, сцвярджаць

узаконивать, утверждать

sāncti-fico, -, -, āre

асвячаць

освящать

sānctus, a, um

свяшчэнны, святы

священный, святой

sanguifer, era, erum

крывяносны

кровеносный

sanguis, inism

кроў

кровь

sāno, 1

лячыць, аздараўляць

лечить, оздоровлять

sānus, a, um

здаровы

здоровый

sapiēns, entis

разумны, мудры

разумный, мудрый

sapienter

мудра

мудро

sapientia, aef

мудрасць

мудрость

Sardēs (Sardīs), iumf

Сарды (горад Азіі)

Сарды (город Азии)

Sardinia, ae f

Сардзінія

Сардиния

satietās, ātis f

дастатак, багацце

достаток, изобилие

satis (sat)

дастаткова

достаточно

Sāturnus, ī m

Сатурн

Сатурн

saucius, a, um

ранены

раненный

saxum, ī n

скала

скала

scando, scandī, scānsum, ere

узыходзіць

восходить

scelerātus, a, um

злачынны

преступный

scelero, 1

апаганіць злачынствам

осквернять преступлением

scelestus, a, um

злачынны

преступный

scelus, eris n

злачынства

преступление

schola, aef(грэч.)

школа

школа

scientia, aef

веды, навука

знание, наука

scio, 4

знаць, ведаць, умець

знать, уметь

scīpio, ōnism(грэч.)

жазло

жезл

Scīpio, ōnism

Сцыпіён (рым.імя)

Сципион (рим. имя)

scītē

умела

искусно

scōmma, atis n (грэч.)

досціп, жарт

острота

scrībo, scrīpsī, scrīptum, ĕre

exercitum  s.

пісаць

набіраць войска

писать

набирать войско

scrīptor, ōris m

перапісчык, пісьменнік

переписчик, писатель

sculpo, sculpsī, sculptum, ere

вырэзваць, высякаць

вырезывать, высекать

scūtum, ī n

шчыт

щит

Scytha (Scythēs), ae m

скіф

скиф

Scythia, aef

Скіфія

Скифия

secundum(Acc.)

за, адпаведна, згодна

за, сообразно

secundus, a, um

наступны, другі; спрыяльны

следующий, второй; благоприятный

secūris, is  (Acc.: im, Abl.: i ) f

сякера [баявая]

топор, боевая секира

sēcūrus, a, um

бестурботны, спакойны

беззаботный, спокойный

sed

але

но

sedeo, sēdī, sessum, ēre

сядзець

сидеть, восседать

sēdēs, is f(Gen. pl.:um i ium)

крэсла; месца жыхарства

кресло; место жительства

sēgnitia, ae f

маруднасць, вяласць

медлительность, вялость

sēgnitiēs, ēī f=sēgnitia, aef

sella, ae f

стул, крэсла

стул, кресло

semel

аднойчы

однажды

sēmen, inis n

насенне

семена

sēmita, aef

сцежка

тропа

semper

заўсёды

всегда

senator, ōrism

член сената, сенатар

член сената, сенатор

senātus, ūs m

сенат

сенат

senectus, ūtis f

старасць

старость

senex, ism, f

стары

старик

sēnsus, ūsm

пачуцце, адчуванне

чувство, ощущение

sententia, aef

думка, афарызм

мнение, изречение, мысль

sentio, sēnsī, sēnsum, īre

адчуваць, думаць

чувствовать, думать

sepelio, pelīvī, pultum, īre

хаваць

хоронить

septem

сем

семь

September, bris m

верасень

сентябрь

septentrio, ōnism

поўнач

север

septimāna, aef

тыдзень

неделя

sepulcrum, ī n

магіла

могила

Sēquanī, ōrumm

секваны

секваны

sequor, secūtussum, sequī

ісці следам

следовать

Sergius, a, um

Сергій (рым. імя)

Сергий (рим. имя)

seriēs, ēī f

чарада

вереница

sermo, ōnism

размова, гутарка

разговор, беседа

sērō

позна

поздно

sero, sēvī, satum, ere

сеяць, саджаць

сеять, сажать

servio, 4

служыць, прыстасоўвацца

служить, приспособляться

servitūs, ūtisf

рабства, нявольніцтва

рабство, неволя

ServiusTulliusm

Сервій Тулій (6-ы цар Рыма)

Сервий Туллий (6-ой царь Рима)

servo, 1

берагчы, захоўваць, ратаваць

беречь, сохранять, спасать

servus, ī m

раб, слуга

раб, слуга

sevērus, a, um

суровы

суровый

Sextīlis, e

шосты (месяц)

шестой (месяц)

sī

калі (б)

если (бы)

sīc

так

так

Sicilia, aef

Сіцылія

Сицилия

Sicinius, ī m

Сіцыній

Сициний

sīcut

як, нібы

как, словно

Sīdōn, ōnis i onis f

Сідон (горад Фінікіі)

Сидон (город Финикии)

sīgnifico, 1

адзначаць, абазначаць

отмечать, обозначать

sīgno, 1

абазначаць

обозначать

sīgnum, ī n

знак, прымета, сігнал, баявы сцяг

знак, признак, сиг-нал, боевое знамя

silentium, ī n

маўчанне

безмолвие, молчание

sileo, luī, -, ēre

маўчаць

молчать

silva, ae f

лес

лес

sīmia, ae f

малпа

обезьяна

similis, e

падобны

похожий

simplex, icis

просты

простой

simul

адначасова

одновременно

simul  і  s. ac

як толькі

как только

simulac= simul ac

simulācrum, ī n

падобнасць, выгляд; статуя

подобие, видимость; статуя

simulo, 1

прыпадабняць

уподоблять

sine (Abl.)

без

без

singulāris, e

выключны

исключительный

singulī, ae, a

кожны  асобна

каждый  отдельно

sino, -, situm, ere

ставіць, класці

ставить, класть

sino, sīvī, situm, ere

дазваляць

позволять

Sīrēn, ēnis f (Acc.sg.:

-ēna, pl.:-ēnas)

Сірэна

Сирена

sitio, 4

смагнуць

испытывать жажду

sitis, is f

смага

жажда

situs, a, um

размешчаны

расположенный

situs, ūsm

будова, будынак

строение, здание

sīve

або, ці, альбо

или

socia, aef

сяброўка, спадарожніца

подруга, спутница

societās, ātisf

зносіны, саюз, адносіны [блізкія]

общение, союз, от-ношения [близкие]

socius, ī m

саюзнік, спадарожнік

союзник, спутник

Sōcratēs, ism

Сакрат

Сократ

sōl, sōlism

сонца

солнце

soleo, solitus sum, ēre

мець звычай

иметь обыкновение

sōlitūdo, inis f

бязлюддзе; pl. пустэльныя мясціны

безлюдье; pl. пустынные места

Solō(n), ōnis m

Салон (адзін з сямі мудрацоў)

Солон (один из семи мудрецов)

sōlum

толькі

только

solum, ī n

зямля, глеба

земля, почва

sōlus, a, um

толькі адзін

один лишь

solvo, solvī, solūtum, ere

развязваць

развязывать

somnium, ī n

сон

сон, сновидение

somnus, ī m

сон

сон

sonitus, ūs m

гук

звук

sonus, ī m

водгук, рэзананс

отзвук, резонанс

Sophoclēs, is  i ī m

Сафокл (гр.трагік)

Софокл (гр. трагик)

soror, ōris f

сястра

сестра

Sparta, aef

Спарта

Спарта

Spartānus, a, um

спартанскі

спартанский

Spartānus, ī m

спартанец

спартанец

Spartiātēs, aem

спартыят

спартиат

spatium, ī n

прастора, месца, велічыня, працягласць

пространство, место, величина, протяженность

speciēs, ēi f

выгляд, вобраз

вид, образ

spectāculum, ī n

відовішча, прадстаўленне

зрелище, представление

spectāmen, inis n

выгляд, відовішча

вид, зрелище

specto, 1

глядзець

смотреть

speculum, ī n

люстра, люстэрка

зеркало

sperno, sprēvī, sprētum, ĕre

грэбаваць, адхіляць

презирать, отвергать

spēro, 1

спадзявацца

надеяться

spēs, speī f

надзея

надежда

Sphinx, ingis (ingos) f

Сфінкс (міф. істота)

Сфинкс (миф. существо)

spīna, aef

шып, іголка, калючка

шип, игла

spīritus, ūsm

дыханне

дыхание

spīro, 1

клекатаць

клокотать

splendidus, a, um

бліскучы, цудоўны

блестящий, превосходный

spolium, ī n

знятая скура; pl.здабыча

снятая шкура; pl. добыча

spurius, a, um

няправільны, памылковы

ложный

stabilis, e

пастаянны

постоянный

stadium, ī n (грэч.)

стадый (мера даўжыні)

стадий (мера длины)

stāgnum, ī n

возера, стаў

озеро, пруд

statim

адразу

тотчас

statio, ōnisf

пост, варта; стаянка

пост, караул; стоянка

statua, aef

статуя

статуя

statuo, uī, ūtum, ere

вырашаць

решать

status, ūsm

стан, становішча

состояние, положение

stēlla, aef

зорка, планета

звезда, планета

stercus, oris n

гной

навоз

sterilis, e

бясплодны, неўрадлівы, пусты

бесплодный, пустой

sto, stetī, statum, āre

стаяць, існаваць

стоять, существовать

strāgēs, is f

паражэнне, разгром

поражение, разгром

Stratonīcus, ī m

Стратонік (кіфаед)

Стратоник (кифаед.)

strēnuē

актыўна, старанна, рупліва

деятельно, усердно

strēnuus, a, um

актыўны, дзейны; старанны, руплівы; адважны

деятельный, усердный; отважный

struo, strūxī, strūctum, ere

будаваць

строить

studeo,uī, –, ēre  (Dat.)

старацца, імкнуцца

стараться, стремиться

studiōsē

старанна

усердно, старательно

studium, ī n

заняцце, старан-насць, схільнасць, імкненне, запал

занятие, рвение, пристрастие, стремление

stultitia, ae f

дурнота, глупства

глупость

stultus, a, um

дурны, неразумны

глупый

suādeo, suāsī, suāsum, ēre

раіць, заклікаць

советовать, призывать

suāvis, e

прыемны

приятный

suāviter

прыемна

приятно

sub (Acc., Abl.)

пад

под

subamārus, a, um

гаркаваты

горьковатый

sub-dūco, dūxī, ductum, ere

здабываць, выкрадаць

извлекать, похищать

sub-iicio, iēcī, iectum, ere

кідаць, дадаваць

бросать, добавлять

subitō

раптам, знянацку

внезапно, неожиданно

sub-levo, 1

прыпадымаць, падтрымліваць

приподнимать, поддерживать

sub-ruo, ruī, rutum, ĕre

падкопваць

подкапывать

sub-traho, trāxī, tractum, ĕre

выцягваць

вытаскивать

suc-cēdo, cessī, cessum, ere

падымацца, падыходзіць, ісці следам

подниматься, под-ходить, следовать

suc-curo, currī, cursum, ĕre

прыходзіць на дапамогу

приходить на помощь

Suēbī, ōrumm

свебы

свебы

Sulla, aem

Сулла (фам. імя)

Сулла (фам. имя)

sum, fuī, –, esse

быць

быть, существовать

summus, a, um

верхні, найвышэйшы, вышэйшы; самы знатны

верхний, высочайший, высший; самый знатный

sūmo, sūmpsī, sūmptum, ere

браць

брать

sūmptus, ūsm

расход, трата

расход, трата

superbia, aef

высакамер’е, гордасць

высокомерие, гордость

superbus, a, um

ганарысты, горды

надменный, гордый

superī, ōrum m

нябесныя богі

небесные боги

supero, 1

перавышаць, пераадольваць

превосходить, преодолевать

super-sum, fuī, esse

уцалець, перажыць

уцелеть, пережить

superus, a, um

верхні, нябесны

верхний, небесный

supervacuus, a, um

залішні, празмерны

излишний

super-venio, vēnī, ventum, īre

прыходзіць (нечакана)

приходить (неожиданно)

supplex, icis

які моліць, умаляе; умольны

молящий, умоляющий

supplicium, ī n

ахвяра

жертва

suprā (Acc.)

над, паверх

над, поверх

sus-tineo, tinuī, tentum, ēre

вытрымліваць

выдерживать

suum, ī n

сваё

свое

suus, a, um

свой

свой

Syrācūsae, ārum f

Сіракузы (горад Сіцыліі)

Сиракузы (город Сицилии)

Syria, ae f

Сірыя

Сирия

syringa, ae f (грэч.)

бэз

сирень

systēma, atisn(грэч.)

сістэма

система

T

tābe-facio, −, factum, ere

плавіць, растапляць

плавить, растоплять

tabernāculum, ī n

палатка

палатка

tabula, ae f

дошка

доска

tālis, e

такі

такой

taceo, cui, citum, ēre

маўчаць

молчать

tacitus, a, um

маўклівы

молчаливый

tam adv.

так, настолькі

так, настолько

tamen adv.

аднак

однако

Tamesis, is m

Тамезіс (рака)

Тамезис (река)

tamquam

так ... як, быццам

так ... как, словно

tandem

нарэшце

наконец

tango, tetigī, tāctum, ere

кранаць, чапаць

трогать

Tantalus, ī m

Тантал (сын Юпітэра)

Тантал (сын Юпитера)

tantō ... quantō

тым...чым,  настолькі... насколькі

тем...чем, настолько...насколько

tantum

так, настолькі; толькі

так, столь; лишь

tantus, a, um

такі, настолькі

такой, настолько

tardus, a, um

павольны, марудны

медленный

Tarentīnus, ī m

жыхар Тарэнта

житель Тарента

Tarquinius Priscusm

Тарквіній Прыск (5-ы цар Рыма)

Тарквиний Приск (5-ый царь Рима)

TarquiniusSuperbusm

Тарквіній Суперб (7-ы цар Рыма)

Тарквиний Суперб (7-ой царь Рима)

Tarquinius, ī m

Тарквіній

Тарквиний

taurus, ī m(грэч.)

вол, бык

вол, бык

tēctum, ī n

дах; дом

кровля, крыша; дом

tegimentum, ī n

абшыўка, покрыва

обшивка, покров

tego, tēxī, tēctum, ere

накрываць, ахутваць

укрывать, окутывать

Tellus, ī m

Тэл

Телл

tellūs, ūris f

зямля

земля

tēlum, ī n

кідальная зброя (капё, дроцік, страла)

метательное оружие (копьё, дротик, стрела)

tempero, 1

змяншаць, устройваць

умерять, устраивать

tempestās, ātisf

перыяд; непагода, бура, навальніца

период; непогода, буря, гроза

templum, ī n

храм

храм

temptātio, ōnis f

спакуса

искушение, соблазн

tempto, 1

пробаваць, дакранацца

пробовать, касаться

tempus, oris n

час

время

tendo, tetendī, tentum (tēnsum), ere

нацягваць; імкнуцца, накіроўвацца

натягивать; стремиться, направляться

teneo, tenuī, tentum, ēre

memoriā tenēre

трымаць

помніць

держать

помнить

tener, era, erum

пяшчотны, тонкі

нежный

tenta- = tempta-

tentōrium, ī n

палатка

палатка

tergum, ī n

спіна, хрыбет; тыл

спина, хребет; тыл

terra, ae f

зямля

земля

terreo, uī, itum, ēre

палохаць, страшыць

пугать

terrestris, e

сухапутны, наземны

сухопутный, наземный

terribilis, e

страшны, жахлівы

страшный, ужасающий

terror, ōris m

страх

страх

testis, ism, f

сведка

свидетель

Thalēs, ētis i is m

Фалес (адзін з сямі мудрацоў)

Фалес (один из семи мудрецов)

theātrum, ī n(грэч.)

тэатр

театр

Thēbae, ārumf

Фівы (горад Беотыі)

Фивы (город Беотии)

Themistclēs, is i ī m

Фемістокл

Фемистокл

Thermopylae, ārumf(грэч.)

Фермапілы (цясніна  ў гарах Эты)

Фермопилы (ущелье в горах Эты)

Thessalia, aef

Фесалія (краіна ў паўночнай Грэцыі)

Фессалия (страна в северной Греции)

Thetis, idis f

Феціда

Фетида

Tiberis, is m

Тыбр (рака ў сярэдняй Італіі)

Тибр (река в средней Италии)

Tiberius, ī m

Тыберый

Тиберий

timeo, uī, –, ēre

баяцца

бояться

timidus, a, um

баязлівы

боязливый

timor, ōris m

страх

страх

tingo, tīnxī, tīnctum, ere

прамочваць

пропитывать

Titus, ī m

Ціт

Тит

tolero, 1

пераносіць, цярпець

переносить, терпеть

tonitrus, ūs m

гром

гром

torquis, is m, f

каралі

ожерелье

totidem

столькі ж

столько же

totiē(n)s

столькі разоў

столько раз

tōtus, a, um

увесь, цэлы

весь, целый

toxicus, a, um

ядавіты, атрутны

ядовитый

tractatio, ōnis f

дотык, разгляд

осязание, рассмотрение

tractātus, ūs m = tractatio

tracto, 1

вабіць; даследаваць

влечь, привлекать; исследовать

trā-do, didī, ditum, ere

перадаваць, уручаць

передавать, вручать

trā-dūco, dūxī, ductum, ere

пераводзіць

переводить

tragoedia, aef(грэч.)

трагедыя

трагедия

traho, trāxī, tractum, ere

цягнуць, выводзіць

тянуть, выводить

Trāiānus, ī m

Траян (рымскі імператар)

Траян (римский император)

trā-iicio, iēcī, iēctum, ere

перакідваць, перапраўляць

перебрасывать, переправлять

tranquillitās, ātis f

цішыня

тишина

tranquillum, ī n

спакой, цішыня

спокойствие, тишина

tranquillus, a, um

спакойны, ціхі

спокойный, тихий

trans(Acc.)

цераз, праз, за

через, за

Transalpīnus, a, um

заальпійскі

заальпийский

trāns-eo, iī, itum, īre

пераходзіць

переходить

trāns-fero, tulī, lātum, ferre

перадаваць, скарыстоўваць, ужываць

передавать, употреблять

trāns-fīgo, fīxī, fīxum, ere

прабіваць

пробивать

trāns-gredior, gressussum, gredī

пераходзіць

переходить

trānsmarīnus, a, um

заморскі

заморский

trāns-migro, 1

перасяляцца

переселяться

trāns-porto, 1

пераносіць

переносить

Trasimēnus, a, um

тразіменскі

тразименский

trēs, tria

тры

три

tribūnus, ī m

t. militum

t. plebis

трыбун (служб. асоба)

ваенны трыбун   

народны трыбун

трибун (должн. лицо)

военный трибун

народный трибун

tribuo, tribuī, tribūtum, ĕre

размяркоўваць, даваць

распределять, давать

tribus, ūs f

трыба

триба

triennium, ī n

трохгоддзе

трёхлетие

trīstis, e

засмучаны, смутны

печальный, грустный

trīstitia, ae f

журба, смутак

печаль, скорбь

triumphālis, e

трыумфальны

триумфальный

triumpho, 1

трыумфаваць

торжествовать, триумфовать

triumphus, ī m

трыумф, трыум-фальнае шэсце

триумф, триум-фальное шествие

Troezēn, ēnis f

Трэзен (горад)

Трезен (город)

Trōia, ae f

Троя (горад)

Троя (город)

Trōiānus, a, um

траянскі

троянский

Trōiānus, ī m

траянец

троянец

trucīdo, 1

забіваць

убивать

trūdo, trūsī, trūsum, ere

штурхаць, падштурхваць

толкать, подталкивать

tū

ты

ты

tuba, ae f

труба

труба

Tullius, a, um

Тулій (рым. імя)

Туллий (рим. имя)

Tullus Hostīlius m

Тул Гасцілій (3-і цар Рыма)

Тулл Гостилий (3-ий царь Рима)

tum

тады

тогда

tunc

тады

тогда

tunіca, aef

туніка

туника

turba, aef

натоўп, маса

толпа, масса

turbidus, a, um

мутны

мутный

turbo, 1

каламуціць; псаваць

мутить; повреждать

turpe= turpiter

turpis, e

агідны, ганебны

безобразный, позорный

turpiter

ганебна

позорно

turris, is f (грэч.)

вежа

башня

tussis, is f

кашаль

кашель

tūtēla, ae f

апякунства, ахова

покровительство, охрана

tūtus, a, um

бяспечны

безопасный

tuus, a, um

твой

твой

Typhōn, ōnism

Тыфон(стогаловы велікан)

Тифон (стоглавый великан)

tyrannus, ī m(грэч.)

тыран, деспат

тиран, деспот

Tyrius, ī m

тырыец

тириец

Tyrus (-os), ī f

Тыр (сталіца Фінікіі)

Тир (столица Финикии)

U

ūbertās, ātisf

багацце

изобилие

ubiіubī

калі, як толькі; дзе

когда, как только; где

ubi prīmum

як толькі

как только

ulcīscor, ultussum, ulcīscī

помсціць, караць

мстить, карать

Ulixēs, is (-ī, -eī) m

Уліс, Адысей

Улисс, Одиссей

ūllus, a, um

які-небудзь

какой-либо

ultimus, a, um

апошні

последний

ultrā

далей, па той бок

далее, по ту сторону

ultrō

без прымусу

без принуждения

umbra, ae f

цень

тень

ūnā adv.

разам

вместе

unda, aef

хваля

волна

unde

адкуль

откуда

undique

адусюль, з усіх бакоў

отовсюду, со всех сторон

ūnicē

незвычайна

необыкновенно

ūnicus, a, um

адзіны

единственный

ūniversus, a, um

увесь, цэлы

весь, целый

unquam

калі-небудзь

когда-либо

ūnus, a, um

адзін

один

urbānus, a, um

гарадскі

городской

urbs, urbis f

горад

город

urna, aef

урна, пасудзіна

урна, сосуд

ursus, ī m

мядзведзь

медведь

usquam

дзе-небудзь

где-либо

ūsqueadv.

пастаянна, да таго часу

постоянно, до тех пор

ūsque praep.

аж да

вплоть до

ūsus, ūsm

скарыстанне, ужыванне, выкарыстанне; вопыт

употребление, пользование; опыт

ut adv.

як

как

ut coni.

што, штобы, як  толькі, так...што

что, чтобы, как только, так...что

uter, utra, utrum

каторы з абодвух, які-небудзь з двух

который из обоих, какой-либо из двух

uterque, utraque, utrumque

і той і другі

и тот и другой

utī = ut

 

 

ūtilis, e

карысны

полезный

ūtilitās, ātisf

карысць

польза

ūtiliter

карысна

полезно

utinam

о калі б

о если бы

ūtor, ūsus sum, ūtī

карыстацца

пользоваться

ūva, aef

гронка

гроздь

uxor, ōrisf

жонка

жена, супруга

V

vacca, ae f

карова

корова

vādo, –, –, ĕre

(рашуча) ісці

(решительно) идти

valdē

моцна, вельмі

сильно, очень

valeo, luī, itum, ēre

быць здаровым; спрыяць

здравствовать; содействовать

valētūdo, inisf

стан здароўя, здароўе

состояние здоровья, здоровье

validus, a, um

дужы, здаровы, моцны, вялікі

сильный, здоровый, большой

vallum, ī n

вал

вал

variē

па-рознаму

по-разному

varius, a, um

разнастайны

разнообразный

vās, vāsisn

сасуд

сосуд

vāsto, 1

спустошваць, разараць

опустошать, разорять

vectīgal, ālis n

падатак

налог, подать

vehemēns, entis

моцны, гарачы, палкі

сильный, пылкий, страстный

vehementer

моцна, рашуча

сильно, решительно

veho, vēxī, vectum, ere

насіць, вазіць; цягнуць, вабіць

носить, возить; тянуть, влечь

vel

або, альбо, ці

либо, или

vēlātō

тайна

тайно

vēlo, 1

пакрываць

закрывать, покрывать

vēlōciter

хутка

быстро, скоро

vēlōx, ōcis

быстры, хуткі

быстрый

velut (si)

як, нібы, як быццам бы

словно, как если бы

vēnātio, ōnis f

паляванне

охота

vēnātor, ōris m

паляўнічы

охотник

venēnum, ī n

зелле, яд

зелье, яд

Venetia, ae f

Венетыя (вобласць Галіі)

Венетия (область Галлии)

venia, ae f

дазвол

разрешение

venio, vēnī, ventum, īre

прыходзіць

приходить

vēnor, ātus sum, āre

паляваць

охотиться

venter, tris  m

жывот

живот

ventus, ī m

вецер

ветер

Venus, eris f

Венера

Венера

venustās, ātisf

вытанчанасць, прыгажосць

изящество, красота

vēr, vēris n

вясна

весна

verbum, ī n

слова

слово

Vercingetorīx, īgism

Верцінгеторыг

Верцингеториг

vērē

сапраўды, правільна

верно, правильно

vereor, itus sum, ērī

апасацца, сцерагчыся

опасаться

Vergilius, ī m

Вергілій

Вергилий

vēritās, ātis f

ісціна, праўда

истина, правда

vērō

сапраўды, безумоўна

в самом деле, безусловно, же

Verrēs, is m

Верас

Веррес

versor, 1

круціцца, вярцецца

кружиться, вращаться

verto, vertī, versum, ere

паварочваць, накіроўваць

поворачивать, направлять

vērum

але, аднак

но, однако

vērum, ī n

праўда, ісціна

правда, истина

vērus, a, um

сапраўдны, праўдзівы

настоящий, истинный

vesper, erī m

вечар

вечер

vesperī

увечар

вечером

Vesta, aef

Веста

Веста

vester, vestra, vestrum

ваш

ваш

vestis, is f

адзенне

одежда

veto, uī, -, āre

не дапускаць

не допускать

vetus, eris

стары, старажытны

старый, древний

vexo, 1

мучыць; спустошваць

мучить; опустошать

via, ae f

дарога, шлях

дорога, путь

viātor, ōris m

падарожны

путник

victima, aef

ахвяра

жертва

victor, ōris

пераможны, перамоганосны

победный, победоносный

victor, ōris m

пераможца

победитель

victōria, aef

перамога

победа

victrīx, īcis

пераможны

победоносный

vīctus, ūsm

харч

пропитание, пища

vīcus, ī m

вёска

деревня

video, vīdī, vīsum, ēre

бачыць, глядзець

видеть, смотреть

vigeo, uī, -, ēre

працвітаць, быць у росквіце, быць моцным

процветать, быть в расцвете, быть крепким

vigilanter

пільна, нястомна

бдительно, неутомимо

vigor, ōrism

моц, сіла

крепость, сила

vīlla, ae f

загарадны дом, віла

загородный дом, вилла

vincio, vīnxī, vīctum, īre

змацоўваць

скреплять

vinco, vīcī, victum, ere

перамагаць

побеждать

vinculum, ī n

аковы, ланцугі

оковы, цепи

vindex, icis m, f

абаронца, заступнік

защитник

vindico, 1 

v. aliquem in libertātem

помсціць; патра-баваць, вымагаць

патрабаваць свабоды ды для кагосьці

мстить; требовать 

требовать свободы для кого-либо

vīnum, ī n

віно

вино

viola, ae f

фіялка

фиалка

violēns, entis

шалёны, люты

неистовый, бурный

vīpera, aef

гадзюка, змяя

гадюка, змея

vir, virī m

муж, мужчына

муж, мужчина

virgo, inis f

дзяўчына, дзева

девушка, дева

virtūs, ūtis f

мужнасць, доб-iлесць, храбрасць, дабрачыннасць

мужество, доблесть, храбрость, добродетель

vīrus, ī n

яд

яд

vīs, - f

сіла, моц

сила, мощь

vīsito, 1

наведваць

посещать

vīsus, ūs m

зрок, погляд, выгляд

зрение, взор, вид

vīta, ae f

жыццё

жизнь

vitium, ī n

недахоп, вáда, памылка

порок, изъян, ошибка

vīto, 1

пазбягаць, ухіляцца

избегать, уклоняться

vitupero, 1

ганьбаваць, ганіць

порицать

vīvo, vīxī, vīctum, ĕre

жыць

жить

vīvus, a, um

жывы

живой

vix

ледзь, з цяжкасцю

едва, с трудом

voco, 1

клікаць, называць

звать, называть

volo, 1

ляцець

лететь

volo, voluī, -, velle

хацець, жадаць

хотеть, желать

volūmen, inis n

скрутак, твор

свиток, сочинение

voluntās, ātis f

воля, жаданне

воля, желание

vōtum, ī n

ахвяра, зарок

жертва, обет

vōx, vōcis f

голас, крык

голос, крик

Vulcānus, ī m

Вулкан

Вулкан

vulnero, 1

раніць, паражаць

ранить, поражать

vulnus, eris n

рана

рана

vultus, ūsm

твар

лицо

X

Xerxēs, is m

Ксеркс (цар Персіі)

Ксеркс (царь Персии)

Z

Zeuxis, idis m

Зеўксід (грэч. мастак)

Зевксид (греч. живописец)